Просветни гласник

208

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

фосили из околиие Неготина). Сем овога разгледане су разне врсте ума, које је друштву иослада управа за нодизање домаће индустрије, с мо.гбом, да чланови иридиком својих екскурзија обрате нарочиту пажњу на појаву и ове врсте слојева у Србији. 4. II. С. ПавловиК саопштава резултате свога нроучавања Фосила из слојева с Високе, који су 1891. год. ознамени као меотски. У њима је, сем познате, обилато распрострањене, врсте Соп§епа ех1§па Еапоу. с1 Ра^1., нашао још десетак сарматских облика, којн су од реда тако излизани и искомадани, да је вероватно, да су се из сарматских слојева нреталожили у меотски басен као што РадовановиЛ мисли. Међу тим остаје да се расправи још увек загонетно питање : откуда се ова иста врста конгерије појављује и у Братујевцу, кад су тамо сарматски облици на примариом лежишту, п кад се по досад познатој Фауни њиховој (од преко 30 врста) види, да одговарају горњем одељку сарматског ката (нубекуларијским слојевима ио Синцову). Интересно је, најзад, да је овде нађено осам примерака од ФораминиФера 8ешзеуа 1ате11а(а Ргаш. 5. П. С. ПавловиЛ износи ревизију Фауие из потока Грабовца у Рипњу, где је нашао у главноме сдичне Фосиле као и Е. Нбшез у еденбуршком комитату, те су према томе и ови слојеви представници меотске етаже. Овом приликом ПавловиК уједно говори и о зиачају теоријских закључака проФ. Хернеса, које је изложио у Годишњаку бечког геолошког завода за 1897. год., у расправи бапиаШсће СопсћуИеп анб (1еш ОеДеп1»иг<>ег СошИа!. 6. С. УрошевиА прпказује два минерала који су новина за Минералогију Србије. Минерали су воластонит и идокраз. — На северозападној страни Букуље пироксенити су јако прожети гранитом. У оваквом једном сплету пироксенита и гранита налазе се интеркалисане плочасте масе једног белог, Фиброзно агрегованог, минерала, ко.јн под микроскопом показује све карактере воластонита. Макроскопски нроматране, изгледају ове масе потпуно чисте, али се под мпкроскопом разазнају између воластонптских притака зрнца од диопсида и Фелдспата. Хемпјска ће анализа, дакле, морати водити рачуна и о овим састојцима, који би, и ако ретки, опет моглп променити резултат анализе. — На нстом месту налазе се и згрудване масе, образоване у главном од црвеног граната и кварца, или само компактне масе граната. С овпм последњим удружени су прпткасти агрегати једног минерала, који се и по спољашњим карактерима и иод микроскопом разазнаје као идокраз. 7. Тад. МајсторовиИ саопштава анализу радаљске сумнораче. Вода избија из силпкатног терена п има врло мало чврстих минералних састојака, међу тим има сумпороводоника у знатној количини, само што оно треба тачно одредити на самоме месту. По подацнма II. С. ПавловиЛа имала је ова вода на кључу у садашњем кунатилу 17. августа 189-9. го-