Просветни гласник

392

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

аљкаво израђен, ови су одељци: Годосдов срнског краљевског дома, дрквена управа, Духовни судови, Старешпне манастира у Краљевини Србијн, Окружни нротојереји, Разне таксе, Пошта и телеграф, Железнпде у Србији; па два чланка: 0 светпм иконама, из архипастирске посланпце нишког еннскопа Никанора, и Србима и Српкивама свих вера, народни празници свију Срба п Срикпња, од Селим-бега Куртешбеговића. У последњем одељку су кратке биографпје црквенпх великодостојника п другпх лпчности, чијим је ликовима текст овог календара украшен. Тих је ликова приличан број н доста добро су израђени. Напред су ликови Њег. Вел. Краља Александра, митропо.игга Инокентија и министра просвете и црквених нослова Андре Ђорђевића, а у самоме тексту су ликови: Драгиње Станојла Петровића, епископа Димитрија, епископа Никанора, епискоиа Саве, енископа Мелентија, архимандрита Дучића, архимандрита Кирпла Јовпчнћа, архимандрита Илариона Весића, протојереја Живка Бранковића, нротојереја Јована .Станојевића и нопа Бурковића. * М. Муретов. Јуда издајник. С руског Мих. ПоиовиК. (Прештампано из ,Гласника православне цркве") Београд. Штампано у Државној Штамиарији Краљевпне Србије, 1900. 8°, стр. 38. Посац ове расправице, М. Муретов, расправља једно од најинтереснпјих питања из новога завета: о издајству Јудину, могућности тога Јудина ноступка и иобудама, из којих је Јуда, један од дванаесторице Христових ученика, од једном напустио свога доброга учитеља и чак га непрнјатељима издао. Муретов не иристаје уз Штрауса, Фолкмара и друге коментаторе св. писма, који целу нсторију о Јудину издајству, како у опште тако и у појединостима, сиатрају као фантастичну измишљотнну првих хришћана. Напротив, он нзноси доказе,

којима хоће да утврдн факат Јз^дина издајства, и само се труди да објасни побуде. из којих је Јуда то урадио. Он не прпстаје з г з оне, који то, према неким местима у новоме завету, хоће да објасне Јудпним среброљубљем, већ то објашњава великим нреокретом у души Христова ученика. Јуда је по самој природи својој био болешљив н узбуђена темперамента, и то је већ довољно да се с једне стране расветли његово издајство. Уз то је дошло н његово разочарање у месијанству Христову, које је настало под утицајем „општег народног и религиозног усхићења непрегледне масе народне с једне стране, п услед оннх опрезних Исусовнх ноступака последњих дана и његових жалосних предсказпвања с друге стране." Јуда је, дакле, био „један од многобројних жртава народно-јудејске утопије политичког месије" и „може послужити као тшшчкп израз оне унутрашње борбе старога човека с новпм, у коме је страдало у опште све јудејство." У преводу је доста руспзама, које је преводилац могао са мало пажње лако избећп. ❖ Извештај о раду министарства народне нрнвреде по струци пољопривредној у 1898. години. Београд. Држ. Штампарија Краљ. Србије, 1899, 8°, стр. 229. Министарство народне иривреде редовно објављује годишње извештаје о целокулно.ј радњи појединпх одељења својнх. У овој је књизи детаљан извештај о раду по струци иољоприврвдној у 1898. години. Извештаји су објављонн овим редом: управе државне ергеле у Љубичеву, топчидерске економије, ратарске школе у Краљеву, школе за винодеље и воћарство у Букову код Неготина, референта за виноградарство, референта за воћарство, референта за свиларство, о раду по закону о општинским кошевима и на послетку је извештај о раду пољоиривредне хемијске одледне станице.