Просветни гласник

276

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Кад са>1 поново добио рукопис г. Спасојевића, вндео саж: 1, да нису усвојене све напомене; 2, да је пролељен и натпис књизи (сад се зове: Дете у породиди и школи. Читанка за моралне поуке. За први разред грађанских школа по програму саставили..., а раније : Дете у породици и школи. Чдтанка за моралне и грађанске поуке); 3, сад је поред г. Спасојевића дошао као нов радник и г. Ж. 0. Дачић. Уз рукопис нде н једно писмо, упућено Главном Просветном Савету, у којем г. г. приређивачи ове !читанке (ваљда је слупајно изостао потппс г. Спасојевића) веле да су неке напомене моје усвојили, и ако су иротивнога мишљења, а дају разлоге са којих нису могли усвојити мој захтев да се изостави чланчић: Један рачунски задатак и прича: Сестринска љубав. Остајући и сада при ранијем мишљењу свом:-да се оба поменута прплога изоставе, навешћу и који нов разлог за своје мишљење. Жстина је, како веле и г. г. Дапић и Спасојевић, да се за читанке „не тражи да уњима буду све оригииални прилози"... Састављачу читанке допуштено је да одабере и из домаће и из туђих књижевности најленше прилоге: али пошто читанка треба прво да заинтересује, па да поучи, не могу у њу улазитн прилози који су деци већ познати, не могу се у читанке уносити састави који су већ ушли у дечју књпжевност. Еао што се може рећи да је нека књпга дечја „могла и не доћи до ученика", може се, а још са впше разлога, казатн да је могла и доЛи. И да ли је одиста толика оскуднца у грађн за једну овакву читанку, да се у њу морају уносити и чланчићи који су већ ушлп у дечје књпге ? Ја сам начелно иротиван оваквој позајмици. Причу Сестрцнска Љубав, и сад велим, ваља изоставити. Ако би догађај, који је у њој испричан, баш и био истинит, он не мора само зато што је истинит, ући у читанку. Необична је она борба што је води девојка са гладном курјачицом; тужан је и одвратан свршетак те борбе кад курјачица растрже храбру девојку; чудан је и неверојетан случај да дечко један, ђак, заспи, од страха и од умора, у сандз г ку, где га је сестра склонила од курјачице, и то онда кад сестра, ту уз њега, води очајну борбу са гладном курјачицом, Шта има ту за углед деци? Господа преређивачи ове читанке опазили су и сами да је ова прича незгодна, на су је прерадили, што им се „учиннло да је боље за циљ, коме ова књига ваља да послужи , да ова ваљана сестра остане као победилац над зверовима, а не да је зверови растргну", па су довели шумара у помоћ девојци, те он убије курјачнцу. Ја бих рекао да би још „боље било за циљ" да су и онога дечка у сандуку пробудили, или да му нису ни дали да заспи. — Наћи ће се и у нашој књижевности лепших примера за сестринску љубав према брату, па да се не морају преносити овакве приче иа туђе књижевости. У реферату сам рекао са шта не би ваљало иза сваке приче стављати и поуку, која се из ње може извести, јер мислим да, је боље да тај посао врше сами ученици у разговору са учитељем, него кад им се све пружа готово. Ако и ове напомене буду усвојене, моћи ће, држим, ова књига, како сам и у реферату рекао, корисно послужити ученицима грађанских школа. Ситније логрешке из језика на више места обележавао сам лисаљком. То ће г. г. приређивачи исправити при штампању. Крупних погрешака и нема. 8. Јануара 1900. год. Београд. члан Главног Просветног Савета Д. Лазаревић.