Просветни гласник

ШК0.1СКИ ЛЕТОПНС

295

\-чпни тек онда. кад је бодест у ведико узела маха и бодесника довела до самртнога часа. У нашим сеоским школама има ириличан број ђака грозничавих, ма.кжрвних, малаксалих, краставих, вашљивих, шугавих, трбобољних, зубобољних, главобољних, кашљичавих и т. д. Родитељи се* слабо старају да хигијенске иогодбе нобољшају и да тим здравље своје тзданице нонраве. .1екарн најбоље знају, како се свака бољка лако развија у средини, у којој се не зна за проФилактику, већ се допушта да се често због ситнице дуго болује, па и живот изгуби. Наше учитељство, и поред најбоље воље и оскудне спреме лекарске, вољно је да притекне у номоћ пашој школској омладини. али не имајући иотребних лекова за омање слабости дечје, болећивом душом гледа, како нам ђацп невољншу, па п живот губе. Размишљајући н о томе, на који би се начин могло помоћп нашим ђпцпма у омањим слабостима, за које родптељи никад не позивају срескога лекара, закључпо сам да је нотребно, да се по могућности у свакој школи установи ђачка лекарница. За овај циљ могли би лети наставницп са ђацнма прпликом екскурсија скупљати лековите биљке, као што су: хајдучка трава, кичица, зовин н лппов цвет, камил теј и т. д. Уз то би се могли набавити и други лекови из дрогерија п анотека, као шту су: маст иротив вашпју, лишајева, красти и шуге, мелем за ране, трава, шећер. нишадор, амонијак, тивтик, намук, дезинфекцпона вода и т. д. Тога ради писмом сам се обратио лекарима г. г. Јосифу Видаковићу, Зарији Поповићу п Војпславу М. Суботићу млађем, и молио сам их да ми изволе у облику иисанога предавања послати уиуство за наше учитељство, како бисмо могли у школи вршити дужност лекарског помоћника и у исто време да нам г. г. лекари кажу и то, шта треба као најглавније набавити за ђачку лекарницу п како и кад треба лекове употребљавати. У писму сам им споменуо и то, да ће упуства битп прочитана на првом учитељскбм већу, а доцније би се могла и штамиати ако они одобравају. Још сам нх замолио да ме известе хоће ли молбу усвојити и могу ли поменута упуства послати до краја ове године. Част ми је јавити Вам, Госиодине Мипистре, да су наставници школе жупањевачке, по мом ранијем усменом упуству. иредузели мере, да у споразуму са среским лекарем, Школским одбором и ђачким родитељима из шест села, но могућности пружају помоћ слабнм ђацима. XV. Родитељско веКе. Да би иародпа школа могла потиуније извршити одређени јој задатак у васпитању омладине, увиђам да је неопходно потребна и нарочито номоћ од стране родитеља. У свакој прилици препоручујем наставницима, да говоре родитељима и грађанству, да се и онн внше старају о домаћем васпитању ђака, п да се ие уздају да школа може постићи све сама без њихове помоћи. Сада смишљам да на једној страни лнста штамнам кратак савет у облику заиовестн школскога старешине, шта треба свака кућа да урадн ради васпитања школске омладине. Такав штамнан лист наставници ће сваком ђачком р А дитељу доставити, да нрилепн на зиду у кући и'да се препоручи, да писмени укућани чентће гласно читају упуство п да поњему свн поступају. Видећп* да школска омладнна у Јагодиии стоји у васпитном иогледу нпже од омладине сеоскнх школа, решио сам се да покушам па да и помоћу роднтељских вечерп уклањам грешке у васпитању. Тога ради држао сам четирп месна наставничка већа у Јагодини. На ирвом састанку саопштио сам наставницима, да сваки од њих напише говор за прво ро-

19*