Просветни гласник

268

иросветнп гласник

Чд. 25. Практични је исиит израда модела с цртежем, који курзисте предају исиитноме одбору у очи дана писменога испита и то до 6 часова у вече. 4.1. 26. Писмени испити трају 4 часа п на њима се оиисује израда модела и употреба грађе и алата, којим се курзиста сдужио при изради испитног модеда. Чд. 27. И на вишем курсу испит је писмен и усмен. Писмени је из теорије а усмени је из свих врста Ручнога Рада. Писмени се испит подаже за пет сахата по свршетку усмених испита. Питања се и овде извлаче на дистићима. Чд. 28. На свима испитима ако се кандидату не допадне извучено питање може вући друго, али се при давању оцеие ово узима у рач) г н. Чл. 29. Ко на нижем курсу не подожи исиит, дужан је идућег курса походифи нижи курс о свом трошку. Ако га ни овом придиком ие подожи, министар просвете одлучиће о његовој сиособиости за даље службоваае. Чл. 30. Учитељпце народних школа могу бити примљене само на нижи курс. Чл. 31. Средњи и виши курс нису обавезни, али дају првенство у случају утакмице и квалиФпкације за предавање у грађанским школама и на нижим курсевима. Чл. 32. Испптнп одбор чпне сви наставници курса с изаслаником министарства просвете или надзорником дотичног школског одбора који иредседава. 41. 33. Оцене се дају из сваког модела на пракси са 1, 2, 3, 4 и 5. На крају свршеног курса саберу се оцене из дотичног предмета, па се збир подели с бројем израђених предмета, и добивени количник с десетим и стотим деловима бедежи се у списак дотичног предмета, као успех курзисте за време трајања курса. На испитима се добивају оцене, кад сваки наставник да оцену, па се збир подели с бројем наставника. Оцене се дају и из цртежа. На писмеиом и усменом испиту оцене су без раздомака. Кад се сврше испити, онда се све оцене скупе и њихов збир подели с бројем датих оцена, па се добивени кодичник даје као усиех у опгитем резултату.