Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

451

једињења кисеоннка с водоником, у молекулу воде, с једним атомом кисеоника везани су два атома водоника. Има елемената, од којих један атом може да веже и по 3, 4 и више атома водоннка и.ш другога ког елемента, који се у том погледу као водонпк понаша. Та особина елемената зове се валенција. По валенцији раз.шкујемо елементе на једно-валентне, дво-валентне, три-валентне и т. д. За одређивање валенције елемената служи као јединица један атом водоника и према томе они елементи, који граде с водоником таква једињења. која у једном молекулу имају само по један атом водоника и тога елемента, такви елементи сматрају се као једно-валентнн. Према тим једно-валентним елементима на особени начин одређена је валенција и другим елементима. Тако кад се појединп атомн некога елемента једине са 2 атома једнога једно-валентнога елемента, онда је такав елеменат двовалентан, ако се атом једнога елемента једини с три атома другога једно-валентног елемента, онда је три-валентан и т. д. Од важности је да поменем, да валенција елемената није стална код свију елемената. Има елемената, који према приликама с разним бројем валенцпја у једињења ступају. Тако на пр. један исти елеменат може у извесннм приликама да се понаша као три — а у другнм опет као нетовалентан елеменат. Та околност слабн у неколико значај хнпотезе о валенцији елемената, али ипак на основи претпоетавке о валенцији елемената развила се једна одвећ важна грана теорнјске хемије, — наука о хемијској конституцији или хемијској структури тела. Није довољно знати само из каквих се елемената неко тело еастојп и колико од кога елемента има, није нам дакле довољно да знамо само то, да се вода састоји нз водоника и кисеоника и да у девет делова воде има осам делова кпсеоннка и један део водоника, већ за хемијска изучавања потребно је да се зна даље и то, на који су начпн атомн појединих елемената у молекулу једнњења међу собом везаип. Само за она хемпјска једињења можемо рећн, да нх ближе познајемо, ако знамо, како су у њиховом молекулу појединн атоми међу собом везани. Ако желнмо, да се с неком грађевнном б.шже познамо, ми лорамо ући у саму зграду и разгледати њену конструкцп.ју, унутарљп распоред н т. д. Али ако у грађевнну не бисмо могли ући и ако је у унутрашњости зграде мрак, онда ннти можемо видети зграду нигн можемо рећн да зграду познајемо. Тако је од прилике и с хемијским једињењима. Ако не знамо како су атоми у молекулу распоређени и међу собом везани, не можемо тврднти, да нам је такво хемијско једињење довољно познато. Далеко би ме одвело, кад би сад овде покушао да покажем, на који се начин улазп у грађевпну хемијскога једињења п како ее експерименталним путем долази до резултата', из којнх се може прочитаги. какав