Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

639

Као год што поред основне и грађанске шкоде треба да стоје продужне школе за ону деду и дечаке који су нешто шкоде учили, тако исто уз поменуте шкоде треба да буде какве шкоде и.ш предавања каквих за одрасле, за људе п за жене, и писмене и неписмене. У других напредних народа писменост и образованост су на много већем степену него код нас, па се свет тиме опет не задовољава. И ако тамо има школа свакојаких, и ако су ретки неписмени, и ако сваки има да види угледна имања и угледне радње друге, те да се поучи, где год се окрене, оиет се тамо приређују нарочита предавања за народ, чак има т. зв. универзитет за народ, има књижница на све стране и т. д. Ми свега тога немамо, а требадо би нам народ поучити у многом које чему. Нама се чинп, да се и у овом правцу може много учинптп уз продужне школе. Како? — Ни мало није тешко и немогуће. У дане кад продужне школе немају предавања треба приредити у месецу по неколико предавања за људе, по које нредаваље за жене, а по које и за људе и за жене. Где треба, на ова предавања могу доћп и ђаци продужне школе. То би била управо јавна предавања за народ. А шта би се предавало? — 0, то је тако разноврсно, тако обилато, да може бирати ко шта хоће. Само, разуме се, треба умети изабрати оно у чем је потребно народ упутпти и умети то обрадити, објаснити и вешто извести. Да поменемо само неке примере. Из поука о чувању здравља (а то у овом послу треба да дође на прво место), у доба овпх многих заразних болести, треба народ упућивати да чува децу од зараза и шта да чпни чим се зараза појави. Уверен сам да ће на овако предавање доћп н људи и жене. Ништа друго учитељ да не изнесе таком скупу, него само да што јаче пстакне и објасни како се зараза преноси, како здраве од оболелих треба одвојити, и како после болести треба кућу очистити и дезинФиковати, велимо ништа друго да не изнесе па је само од тога корпст велика. А ту се још може проговоритиио том како треба деци гушу прегледати (внди календар „Здравац"), па би се могло објаснити у неколико како има микроскопских организама који заразу чине и разносе, и како се страховито брзо множе, (ту у вези поменути Филоксеру и пероноспору, па ће свет лако појмити). А што се тнче предохране од болести, ништа друго да се не успе, него само да наш народ два пут годишње окречи собу своју, па је то већ грдан корак. Или зар то не би било благодарно предавање о том како треба собе ветрити и зашто, како треба начинити какав било кревет, а не лежати по поду; или зар није потребно посаветовати и мужеве и жене, да породиљу не остављају с мање пажње, него краву кад се отели? Сад треба на пр. поучити народ да винограде прска протпв пероноспоре н оидијума, треба упућивати да гаји шећерну репу пли чешки