Просветни гласник

Б Е Л

ЕШКЕ

643

и који се нађу згодни као штиво за младеж, само за то сваки пут треба одобрење земаљске владе". Исто тако без одобрења земаљске владе не могу се у учешике књижнице уноснти поклони у књигааа, „ма откуд оне долазиле". Школе у Бугарској Наставници народних школа и земљорадничке задруге. — И у Бугарској у велико раде на оснивању земљорадничких задруга, н у пословнма ових задруга наставници народних школа су, као и у нас, узимали живо учашће. Али док се у нас за напредовање земљорадничких задруга има много да захвали баш искреноме заузимању и преданоме раду наставника народних школа, у Бугарској су бивали све незадовољнији учашћем наставника наро'дних школа у пословима зељорадничких задруга, и напослетку је на последњем конгресу ових задруга, који је одржан у Пловдиву, донета одл/ка: да наставници народиих школа не могу вигае бити ни чланови ни оснивачи земљорадннчких задруга.

Школе у Русији Оскудица у школама. — У Русији се све јаче осећа оскуднца школа у опште, а нарочито оскудица основних школа, тако да сваке године по толико хиљада деце, дорасле за школу и вољне да походе школу, морају остати без основнога школовања, јер је недовољан број школа, ау школама које већ постоје има места тек за један део деце. Ова се оскудица осећа чак н у највећим градовима руским, тако да се, чим се гдегод отвори нова школа, одмах пријави толико деце, да сва не могу никако бити примљена у школу. У појединим местима родитељи сматрају за срећу, ако им деца буду примљена у школу. У самој Мо^ скви 1897. год. није могло бити иримљено у школу од нријављене деце

више од 1500. У орловској губернији није 1894. год. могло бити примљено у основну школу од пријављене деце 26'4°/ 0 , у полтавској губернији 27'7%, у херсонској губерннји 1896. године није могло бити примљено 31°/ 0 за основну школу прпјављене деце. Овоме треба додати п то, да многи родитељи, вољни да децу упишу у школу, кад чују да се деца више не примају, и не доводе је школи. А колики је број дорасле деце за школу, чији родитељи и не траже, да им деца походе школу! Свакако, тамо је још врло далеко од обавезнога похођења основне школе. * Црквене школе у Русији. — У Русији је готово целокз г пна основна настава повереиа цркви и свештеним лицима, а врховни надзор над свима црквеним школама вршн Синод преко обер-прокурора. Да би се видела раширеност ових школа, те н њихов утица.ј на ширење писмености у Русији и народно просвећивање у опште, износимо неке статистичке податке о овим школама. 1. јануара 1898. године било је у Русији 38.475 црквених школа, и у њима је било 1,338.598 ученпка. Од ових школа било их је 2663, које иису биле сталне, већ су, према приликама и потреби, премештане из места у место. У црквеним школама су наставиици махом светитена лнца (свештеници, ђакони и „псаломшчици"); тек у неким школама има међу наставницпма н световних људи. Тако је у 1895. години у овим школама било од 12.812 наставннка :• 11.469 свештенцка, 549 ђакона, 170 псаломшчика и 624 световњака. На издржавање црквених школа дају: држава, црква и поједина места, у којима су школе. Државна је вомоћ знатна. До јуна 1895. године ова је помоћ изиосила 3,279.145 рубаља годишње, тада је повећана с 175.500 рубаља, а у мају 1897. године увећана је још са 1,500.000 рубаља, те је тако по-