Просветни гласник

650

ПРОСВЕТНД глдснпк

лезннчкЈ', одакле су, нспраћени многнм познаницнма н прнјатељнма, отпутовалн у Аустро-Угарску. 17 .ИСТОГ меседа вратнли су се нз Аустро-Угарске у Београд и истог дана ноћним возом отпутовали у Јагодину, да цоходе тамошњу Учктељску Школу. На станнци су их око 2 часа ноћу дочекали сви ђаци н наставници наше Учитељске Школе и одвели пх у своју школу као госте своје, где су и сутра дан, вас дан, ирове.ш као гости њихови. У гошћењује узела оила удела н општпна јагодинска^ те је око тридесет грађана и чиновнпка разннх струка у вече бидо на банкету, где је иало и вшце лепих здравица о узајамности и потреби братске слоге и пријатељства између два народа суседна н сродна п ио крвн н ио вери и истоветној историјској судбпнн, опкољена јачпм и народима и државама. С банкета, у 1 час по по ноћп, отпутовали су у своју отацбпиу. Ј. * Пренос посмртних остатака Павла ЈосиФа ШаФарика. — 30. априла ове године нскопанп су посмртнн остаци, п у нашој књижевности тако много познатог одличнога књшкевнога радника, Павла Јосифа Шафарика, који су до сада били укопани у карлиискоме евангелијскоме гробљу у Прагу, и на најсвечанијп начпн су нренети у централно прашко гробље п тамо сахрањенн. Ово иреношење и поновно сахрањивање земних остатака велпкога научннка п родољуба чешкога извршено је с највећпм свечаностима, у прпсуству много хиљада поштовалаца великога докојника. * Осамдесетогодишњица Херберта Спенсера. — 14. (27.) априла ове године навршило се осамдесет година од рођења црослављенога енглескога научника Хербе^гта Сиенсера. Овај славни научник рођен је 14. (27. априла) 1820. годпне. Отац му је био учитељ. Спенсер је био дететом

слабуњав п у школд је слабо учио, те га отац не хтеде учити, као што је учио другу школску децу, већ га је цустио, да учи сам, што му се н како му се буде свидело. 11 млади Сиенсер је тако н раддо. За језик, историју н све што се учило на памет без очигледностп ннје имао дара. А.ш је зато с вољом радио цртање н радо је учио математику и природне науке, а нарочито је био наклоњен механицн. Кад му је било тринаест годдна п био већ мало ојачао, пошљу га његову стрнцу Томи, који је био свештенпк. У стрицаје Херберт требало да се спрема за ундверзнтет, те је тако морао учпти класпчне језнке. Посде трогодишњега оваквога учења њему се то досадд, и стрицу одсудно изјави да неће ићи на универзитет, па се врати кући, те је оцу помагао у школскоме раду, оддикујућд се још тада као одличан практичар у учитељском послу. У скоро добије место при рађењу дута. за неку железндцу, те је после десетак годинама радио као инжињер при разним грађевинарскдм цредузећпма. У 26. годпни буде принуђен, због неких недаћа у посду, да д мимо вољу оставн инжињерскп посао и тада поста сарадником часописа Економа н тако се сасвим ода књнжевничкоме раду. Још пре тога био је иростудирао сддс Принципп геологије, од Чарлса Лајсла, у коме се истиче принцип развића што се тиче историје земље, алд се овај лрднцид одбацује у погледу постања организма. Сненсер у брзо дође до закључка, да је принцип развића закон, којд вдада како органскдм тако д анорганеким светом. 1853. године штампа он своје Принцдпе психологије и у томе спису првд пут изнесе мисао о принципу развића и код органскога света, алн се тада на то још мало који обзирао. Године 1858. смисли он, да ту мисао обради у једном великом делу. Међутим 1859. године изиђе и едохално дело Дарвиново о цостању врста, и то Спенсера још јаче подстрекну, да изнесе пред свет своју мисао о принцииу развића. Али