Просветни гласник

Б Е .1

Е Ш Е Е

653

пглој је години покренут Финансијски Преглед, чији је уредник одмах у иочетку обратио иажњу на то, да својим читаоцима иружп пр.еко листа дела, која ће допринети, да се у нас финансија и економија изучавају и која ће иослужитн потпуном основном образовању и дати једну целину знања из ових наука. Последица те тежње уредника Финансијскога Прегледа је и ова књига, чији натпис горе исписасмо, а која је одштампана из Финансиј скога Прегледа. Наука о финанспјама је у овој књизи врло прегледно изложена, те ће ова књига задовољитп једну осетну потребу у нас. Књига је подељена у три велика одељка. Први је одељак, релативно доста мали, посвећен државним расходима: расходима у системи науке о финансијама, развитку државних расхода, општим начелима за државне расходе и разредби расхода. У другоме је делу наука о приходпма. Приходи се разлнкују на: привредне дохотке (од домена. индустријских и трговачких предузећа) и данке (таксе и порезе на прпнос, приход, имовни са- ј обраћај н потрошњу). У трећем је делу наука о односу између прихода и расхода и наука о дуговима. Овај одељак има два одсека: у ирвоме се говори о реду у финансијскоме газдинству, а у другоме о државним дуговима (летећем дугу, консолидовану дугу и управи државних дугова). У додатку је однос државнога финанспјског газдпнства према савезној држави н самоуправним телима, н ту је за нас особито важна друга глава, у којој се говори о општпнским финанеијама. * Др. Жих. Ђ. ЂујиК. ЕкономноПОЛИТИЧКИ погледи Дубровчанина Николе Вида Гучетића. Из друге половине XVI века. Ср. Еарловци. Српска Манастирска Штамнарија, 1900. 8°, стр. 94. У ономе великоме броју умних раднпка, којима се дичи наш Дубровник,

једно од најодличнијих места припада дубровачкоме властелпну Николи Виду Гучетићу, који се одликовао међу својим сувременицима „са политпчки слободоумнпх а економски скроз немеркантнлних, махом веома правилних и модерних, погледа својих". Он је, као н Крижанић, у упоређењу са сродним посленнцима у суседних западних народа, стекао неосиорно ираво на угледно место међу научннм радниинма на привредно-политичкоме пољу 1 у светској књижевности. Гла.вно је дело Гучетнћево 0 стању државе, ирема схватању Аристотелову, са новим примерима, у осмодневним разговорима. Дело је писано на талијанскоме језику и штампано 1591. године у Млецима. 0 овоме делу др. Вујић у ово.ј својој расправи поглавито и говори, износећи, за онда врло напредне, Гучетнћеве екоиомно-политичке логледе, који и данас могу интересовати и највећега економскога радника. Расправа Вујићева штампана је прво у Бранкову Колу. * Милош Велики у служби своје отаџбине. По оригиналним документима уредио Јовст М. ПоаовиЛ. Друго издање. Веоград. Државна Штампарија Краљевине Србије, 1900. 8°, стр. 116. За кратко време ова је књига, ево, дочекала и друго издање. Говорећп о првоме издању, приказали смо читаоцима Просв. Гласника садржину ове књиге (види Пр. Гласник, свеска за фебруар, стр. 243.). За ово издање напомињемо, да је по техничкој изради знатно боље од првога, а уз то је украшено и врло лепим сликама Њег. Вел. Краља Александра и Мплоша Велнкога. * Савети и поуке за младе учитеље. Од Крсте ЈониЛа, учитеља. Издање дворске књнжаре Мите Стајића, у Београду. Штампа.рија код Просвете С. Хоровица, 1900. 8°, стр. 47.