Просветни гласник

056

ПРОСВЕТНН ГЛАСШ1К

У овој је књнжици описано једно такво веће нутовање ученика са својим наставником радн улознавања једнога краја своје отаџбине. То је путовање извршено у прошлој години од 6. до 10. јуна закључно. Путовали су у пнтому Мачву ученицн четвртога разреда београдске основне школе код Саборне цркве са својим вредним учитељем Мих. Сретеновнћем, који је, ево, спремио о томе путовању ову лепу споменицу својим ученицима и њнховим друговнма у Мачвп, којп их онако лепо прнмише и угостише. Ученици су на своме путу видели многе лепоте своје отаџбине, обишли многа нсторнјска места, те освежили и допунили своја знања из географије и народне историје; обогатнлн су се масом нових сазнања о своме народу п својој земљи и, освежени пријатним путовањем, вратили се својнм родитељпма, да у њихову крилу причају о лепотама своје отаџбнне и да се цредају слатким сановима: како ће н онн у скорој будућности, као и славни им прецп о којима им се на овоме путу обновише сећања, радитн на добру и срећи своје земље и остварењу светнх идеала свога народа. Ењижицу нарочито препоручујемо иаставницима народних и средњнх школа нашнх, да виде, да се може, н ако не све а оно много, постнћн, кад је топле љубави према послу, који се ради. ❖ Четири главне подлоге за обнављање винограда. Наппсао Паја Т. Тодорови&-Ђаковчи&. Београд. Штампано у штампаријн Павдовића н Стојановпћа 1900. 8°, стр. 27. У нас се из дана у дан поклања све већа пажња виноградарству на подлози амернчке лозе, коју не штети фплоксера. Овој књижицн је циљ, да наше нољопривреднике упозна са најбољим врстама америчкн лозе, које су за наше прилике најбоље за подлогу црн обнављању винограда. Пнсац препоручује за лодлогу ове врсте америчке лозе: ринарију порталис, со »

лоннс, руперстис монтиколу н берландијери. Поуке су кратке н јасне н добро ће доћн свакоме нољопривреднику, који се бави о виноградарству. * Пољска привреда у Србији. Споменица за светску изложбу у Паризу 1900. год. Написао Л. Р. ЈовановиК. Београд. Штампано у Државној Штампарпје Краљевине Србије, 1900. (Издање министарства народне привреде). Овом књигом, која је преведена н на францускн језик, хоће се да пружи посетиоцима српскога павиљона на париској светској изложби у Паризу кратак извештај о стању пољске врнвреде у Србпјн. Књига је подељена у четири већа одељка. У првоме одељку се говори о општпм погодбама за развнтак пољске прпвреде у Србији: климн, земљи, насељености, саобраћају п о сигурности (личној и имовној). Други је одељак досвећен развитку земљорадње у Србије; ту се говорп о ратарству у опште, пољскпм усевнма, ливадарству, градинарству, воћарству и внноградарству. У трећем се одељку износи развптак сточарства у Србнјн, те се и говори о: сточарству у опште, коњарству, говедарству, овчарству, свињарству, жнвинарству, рибарству, ичеларству и млекарству. У четвртоме је одељку развитак пољопривредннх установа у Србији; у томе се одељку говорн о пољопривредној настави, пољопрнвредннм удружењима, пољопрнвредној огледној станицп, Топчидеркој Економији, окружним и срескнм економима и општпнским кошевнма. Развој сваке пољопривредне гране оцртан је укратко, алн јасно и лепо. У одељцпма, у којнма се говори о појединим пољопривредннм установама, нзноси се п кратка историја тих установа. У опште узевши, у овој је књпзи верно представљено стање пољске привреде у Србији, јер се писац при његову приказнваљу увек ослањао на службене и статистнчке податке. *