Просветни гласник

43*

Б Е Л Е III К Е

667

ва, који данас заузимају најугдедније положаје у држави, а којпма је иок. Живковић био иаставник п школски старешина. Иоред евеколпкога јавнога прпзнања иок. Живковић је за свој рад био одлпкован и овим највишим одлпковањпма : орденом св. Саве, орденом Таковскога Крста и орденом Белога Орла. А кад је установљеи орден Милоша Великога, он је бпо међу првпма, којима је Његово Величанство Краљ подарио овај орден. Нека је слава и вечан спомен Оими Живковићу! * | Хуго Бадали-ћ. — Хрвати су осталп без једнога одличнога иесника и великога родољаба. 21. априла ове године иреминуо је у Загребу Хуго БадалнК, управитељ доњоградске гимназије у Загребу. Иокојник је рођен 6. октобра, 1851. године у Броду, на Сави. По свршено.ј средњој школп отпшао је у Беч и на там. университету је свршио класнчну фплологију. 1874. годпне био је иостављен за професорскога заменика у загребачкој ве.шкој гнмназпјп. 1879: премештен је на Ријеку за професора, 1882. враћен је за професора у Загреб н 1896. постао је уиравитељем у доњоградској гимназнји. На књпжевностн ради од 1874. године, јавивши се те године песмом у Вијенцу, иа је иосле иоглавито на песми радио п стекао је себи глас одличнога иесника. Збнрку песама издала му је Матпца Хрватска 1894. године. БадалиК је лепо цреводио с грчкога п лахпнскога, а доста успешно је нЈ^евео Кориолана Шексппрова н поједпне одломке из Гетеова Фауста. У његовим се песмама огледа добро познавање народнога језика н духа народне појезије, те су му многе песме ушле у народ н певају се као народне. БадалиК је био добар родољуб, п пскрено је радио на слози Срба п Хрвата. Сахрањен је у Загребу 22. априла. Нрн спроводу' и сахрани су учаетвовалп поред многнх поштовалаца рада БадалиКева и сва

иросветна н књнжевна друштва п установе хрватске у Загребу. * ј Л- Николајеви-ћ Мајков. — Педавно је умро Леонид НиколајевиЛ Мајков , потнредседник руске Академије Наука и један од највеКнх иаучних раднпка руских. Рођен је 1839. годнне. Свршпвшп иеторијско-филолошкп факултет на петроградском универзитету, одао ее ироучавању руске народне иојезије, трудеКн се поглавито да објаснп ностанак руског епоса. Од радова ове врете нарочито му се одликује спнс Традиције из доба Владимирова. С врло велпкпм успехом је радио на руској историји политичкој н књижевној, н у књнжевности и етнографији руској био је необичио јак, те је годинама и сматран у Руспји као ауторитет у тим научнпм гранама. Бпо је врло плодан књижевни радник. Радио је н на многим часопнснма. Под његовом редакцијом су недавно изишла н целокуина дела Пугакинова, с потребним биографским п критичким белешкама. Пре седам година бно је наименован за потпредседнпка Академије Наука. * т Михајло Мункачи.— Пре краткога времена умро је славнн маџарски слнкар МихаЈАО Мункачи. Мункачи је рођен 1844. годпне. Још врло рано је бно остао без родитеља, те га је 1851. годнне узео к себи ујак му, који га 1855. годпне да да нзучи столареки занат. Млади Муикачи је учиб занат, и не слутеКи какав се дар у њему скрнва. Тај би се дар можда и нзгубпо, да се среКом Мункачи, веК као младиК од седамнаест година, није унознао са сликарем Алексијем Самопшјем, који у среКноме младиКу откри необичан дар сликарски. Мункачп се одмах посвети сдпкарској вештпнн. Прво је учпо у Самошнја, после је отпшао у Пешту, у Беч, Мпнхен и Диселдорф, развијајуКи све више свој необпчни дар. У Дпселдорфу је био нзрадио слику На