Просветни гласник

36*

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

555

поједини наставниди туже, само и једино зато постоје, што они нису хтели учинити у своје време за отклањање тих незгода ни оно, што су по позитивноме закону дужии били извршитп. Сем тога, ја сам и сам дично, чим сам овде дошао, приметио код наставника народних школа овога округа неке појаве, које су показивале, да неки од љих веома дабаво и олако. схватају и врше своју дужност, и да школу п у радне дане напуштају. Нешто то, а нешто раније познавање наших школских прилика, оиредељило ме је, да сматрам као један најважнији свој задатак при првом прегледу школа, да се свуда што је могуће тачније уверим и о том: 1. Јесу ли наставниди радили у својој шкоди, од почетка ове школ. године па до мојега додаска у њихову шкоду, уредно и онолико, колико су им све ирилике доиуштале, и онако, како су, ирема својој сиремге, могли умети да раде, и 2. Да ди су они чиниди бар оно све, што су по закону дужни учинити, да би тешкоће и препреке за свој редовни рад укдонили и створили повољне шкодске погодбе за вршење својега задатка. Тако прегледајући школе, ја сам у свакој наидазио на нове и неоспорне доказе, да је овакав преглед не само не.опходно потребан, бар још за 5—6 година, но да је.то једино и најмоћније средство, да се наша народна шкода ослободи једне давнашње, традиционадне болести, која јој не да ни напретка ни успеха. На многобројним живим примерима гдедао сам осведочену ону стару и познату, али често превиђану истину: да су све остале прилике и угодности за шкодовање народнога подмдатка узалудне, ако учитељ-ица није искрено одан својој дужности, бар у онолико, колико то закон од њега захтева. И само ово, што сам при првом прегледу шкода видео, довољно би било, да и лаика поТпуно увери, да је за успех и напредак народне школе прва и најважнија погодба постарати се, да учитељ-ица свесрдно и исправно врши своју дужност, и да се свака реФорма народнога образовања тим мора почињати. Зато ја овде на првом месту говорим о тој најважнијој, могдо би с.е рећи, свемоћној чињеници народне шкоде. I. Наставници. Жалим, што по дужности овде морам, противно и својем ранијем мишљењу о учитељима-ицама, одмах напоменути, да сам код велике већине наставника овога округа, при ирвом прегдеду школа, нашао такав нерад и немар, какав нисам сдутио, и какав се ничим оправдати не може. У целоме округу тешко је наћи наставника, који је .радио и урадио онодико, колико су му прилике допуштаде, и који је све по закону и у своје време чинио, да сметње укдони и створи повољне придике за свој рад у школи. Тешко је то наћи с тога, што су веома ретки наставници, којп су рад у школи почели 16. августа, односно 1. септембра, и редовно у све радне дане до мојега доласка радиди онолико и онако како закон наређује. Крајем октобра и у првој половини новембра у великој већнни шкода једва се примећује да је рад отпочет: у многима није урађено ни онодико, колико исправан и савестан наставник редовним радом може постићи за десетак дана, а у понекима ни толико. Доста сам наставника нашао, који савршено ништа нису радили ни почели пре мојега додаска, и ако су им ђаци уредно додазили. Преко два месеца, дакле, њихови су ђаци по 4—5 часова дневно задудни проводиди време у шкоди, чамиди