Просветни гласник

580

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

труцкање и ударање кола. У колико више искуства чинимо, у тодико ће се ређе појављивати чулие обмане. Понављање и принена. Кад је представа проста? Кад је сложена? Дај примере за обоје! Из којих се чланова састоји садржина представа: табла, часовнпк, прозорско окно ? Како номоћу ока постаје представа новршино ? Како слепац задобнва ту представу ? Кад представу називамо непотпуном ? Како постаје потпуна нредстава крушке? Покажи на примеру да дете нема одмах, већ да тек поступно добива представу какве ствари? Шта је очнгледна представа? Откуда јој то пме? Зашто се у наставн внше употребљавају предмети него слике? Како задобива дете правилну представу о величини његова места становања? Како се објашњава што слепац и без вође у свом месту становања налази пут? Шта се разуме под чулном обманом? Кажи неколико примера за то! Шта се у тим случајевима може чинити, да би се поправила погрешна представа? 8. Представе времена Помоћу наших чудних оиажаја не задобивамо само иредставе о појединим стварима већ такође и о миру п иокрету ствари, о раду и кретапу људп и животиња, о историји живота биља, животиња и људи, о историјским догађајима, о аојавама у прпродп, — о броју стварп, о трајању или времену радња и доживљаја. Да истражујемо ове представе! Мнр и нокрет. Ова стања се не могу одвајати од ствари; ко хоће о њима да добије представу, мора да опази какву ствар и то да је види шш оиииа. Управимо погдед на лопту, која стоји на тлу пред нама! Прп опажању исте наше се очи налазе у стању мира; с тога нећемо осетити никакав покрет. Али то се мења, ако ударимо о лопту. Ако хоћемо и даље да пазимо на лопту, то морамо покретати наше очи и то ћемо осетитн. У првом случају ћемо имати само један видни оеећај, а у другом још и мишиКни оееЛај. Пошто смо свесни те разлике, то добивамо у првом случају представу мировања, а у другом случају — представу крстања. Слепац добива исте те представе помоћу додиривања руком; .јер чим његова рука пође за каквим предметом, који се креће, осетиће покрет. Ши иредстављамо, дакле, да је какав иредмет у мировању или нокрету, ако ири иогледу или додиру истога оиажамо мировање или иокрет наших чулних органа. Радња. Ако посматрамо каквог столара у раду, то ћемо пре свега задобити представе човека, алата, које употребљава, и предмета, које он справља. У исто време опажамо и разпе покрете његових руку, ногу и алата. Мерење, бушење, стругање, куцање, тестерисање и т. д. упознајемо као радове столара. Представе појединих покрета, које следују једно за другим, свезујемо у низ. Овај низ иредстава називамо иредстава радње.