Просветни гласник

НАУЈКА П НАСТАВА

593

јаве у непосредноме опажању. Тујеизвор психичкој снази, ихто појачава рад свести: извор понављању п навикавапу, т. ј.: кад се више пута посматра шш кад се ко често бавн с истим преставама и предметима, да ностану познати н обични. Отуда додази необична јасност и одређеност посталих престава и искуства онда, када примарни и секундарни надражаји више пута заједно дејствују. — Стапајући се с елементима престава постају и дражи јасније, које су у свест доспеле као осећаае; ови се субјективни надражаји претварају у праве опажаје, у знаке ствари, на тај начин наша субјективна стања постају јаснија, исто тако осећања и тежње; издвајају се из њих осећајни ел.ементи који су их изазвали; њихова се вредност за одржање индивидуе јасније истиче. Еад се у свести иодудари и стопи непосредно опажање са идентичном садржином, раније добивеном, која се сада репродукује — тај се процес зове расиознавапе. Она радња нашега духа, која пореди и одваја, у којој и л.ежи суштина свесних процеса изводи н ово идентиФиковање, које бива у исто доба кад у свест доспе надражај. Овај би се нроцес могао испоредити са суђењем, познатом логичком Функцијом наше свести, а може бити да се вршн „у облику суда". Али суђење је доцнији производ, накнаднн опис и .1П коректура појаве, која се раније догодила, онога стапања примарних и секундарних елемената у чулноме опажају. — У свестп се само онда стапају примарни и секундарнн елементи, ако се и узгредне околности репродукују, а не само престава ствари, и ако се оне слажу с оним што је непосредно дано. Тако се утисак од онога што је идентично појача. Без овога стапања нема распознавања: предмет је нов, непознат, ма да је утисак од њега могао већ неколико пута доспевати у свест. Према томе, какве су природе чланови-посредници између новога и репродукованога стања, и распознавање је лакше или теже. Може бити распознавања а без локализације у простору и у времену, ако је секупдарно опажање сасвим идентично с примарним. Ну и поред делимичних разлика, којима се нови утисак од старога одваја, може се распознати утисак по оним заједничким елементима. По закону асоцијација по сличностп цео нов утисак изазива цео стари. Људе и ствари познајемо поново, опажајући све оне промене што су их претрпели, све разлпке између њих, само што те разлике увек нису јасне.

(СВРШПБЕ СЕ)