Просветни гласник

804

просветби гласннк

једном варошви архитекта Кох, да црта угљеном но зиду. Кох одмах узме еебн даровнтога дечна н давао му јо најпотребнпје ноуке н упутства у цртању. У брзо иосле тога, на заузнмање градскога начелннка, Ајвазовскога приме, у тринаестој годиии, у снмФеропољску гпмназију, н одатле је отишао у петроградску уметничку академију. Сам цар Никола бепте изненађен необнчннм даром шеснаестогодишњега младића и нареди, те Ајвазовскога иримише у академији за нитомца, те се тако могао млади н даровнти уметник безбрплшо нрсдатн својнм студијама. 1830. године одредн цар Ајвазовскога, да прати велнкога кнеза Константнва Николајевића на морском путу но фпнском заливу. Братнвши се са овога нута, Ајвазовски поче у лепнм сликама нриказивати своје утиске с пута и тим сликама стече н гласа и награда. 1837. године бно је послан о државноме трошку на Крим и Дрно Море, те је тако још више нрнкунно материјала за своје слике с мора, у којима је био готово ненадмашан. Велики је број његових слика, у којимаје нредстављено море, и у свакој је слици нов мотив, те изгледа да нема иојетичнијег мотивана мору, који нлје иредсгављсн у сликама Ивана Ајвазовскога. Много је путовао по Црноме, Срсдиземиом н Балтичком Мору н носле свакога таквога путовања у читавоме визу слнка износио је своје утиске. За своје слике је но кад што узнмао материјал н нз библије н митологије. Ајвазовски је необично волео Крим н своје место рођења, и ту се био

стално настанио, чинећи небројена добра- својим суграђанима. Он .је у своме месту о своме трошку основао археолошки музеј и галерију слика, нодигао водовод, и непрекидно се старао о месним школама. Био је патрон н мушке н женске гимназије у своме месту. Био је велнки снротињски добротвор. Тако је од 184(>. годнне прнредно преко 120 нзложаба евојих слика у добротворннм циљевима. Велики број својнх скупоцених слшса иоклонио је, да се иродаду у корнст сиротних и невољннх. До нред саму смрг био је здрав н кренак и непрестано јо радио. Сад је, баш пред смрт, иравио план, да на зиму оде у Рим и Папуљ, да слика талијанско море. т Федор Демелић. — 7. маја оне године премннуо ,је у Бечу пенспоновани царски саветник Федор Демслић. Демелић : је рођен у Буднму, у нравој српској кући, нре 68 годнна. Свршипши иравне науке ступпо је у државну службу, у аустријско министарство спољннх послова. Отуда .је иосле нрешао у кабинетску канцеларију цареву, п у њој је служио преко двадесет година, старајући се, колнко је могао у томе високом. ноложају, да користи срнском народу. Пре три-четири године пенсионован је. Демелнћ се огледао н на књнжевном пољу. Напиеао је на Француском језнку ваљано дело Обичајно араво Јужних Словен(1 и на немалкоме језику монограФију Жетерних и њсгова сиољна иолитика.

„ИгОСВЕТНН ГлАСНПК" ПЗЛАЗН у месечшш СВЕСКДМА од 8 ii внше ТАНАКА, на вилнкој осмннн. — СтАЈЕ годшнње : ЗА СРБИЈУ 12 динара, за друге земље 1 дииара (фрАНАКА). ИРЕТПЛАТА се шаље УпРАВИ ДрЖАВНЕ ШтАМИАРНЈЕ крал>евине Срппје у Бвограду.—Рукописи се шаљу уредништву (мннистарство пгосвете ii црквеннх нослова у Београду). Они се , на захтев нисаца , враиају.

ОДГОВОРНИ УРИДНИК ЈОВАН МИОДРАГОВИТ,

ШТАМИА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА