Просветни гласник

Б Е Л Е

Ш К Е

жаво, неиравилно н нечисто; ако би постало главно, да се само сагради иешто корисно за кућу и домаћи жилот, па ма како оно било по облику л изради, онда би овај предмет промашио свој цпљ. Јер највећа васпитна моћ. овога предмета п лежи у томе, да упућује на иравилност, на стварање н прераду предмета тачно ио геометријским законима. А да се и овим и чнстотом развија оно највише •осећање у омладине и човека у опзпте, осећање леиоте, које у заједници с моралним префињује нашу уну•трашњост и уздиже је, о томе не може бити никакве сумње. Не допуштајте, дакле, никако прљаве н нелравилне радове. На једноме моделу ч.нсто п правилно нзрађеноме добије ■се и наута се много више него на 2 — 3 површно, аљкаво и неправилно нзрађена. Зато, никада не тражите мпого. Велико начело педагошко: мало а добро вреди овде внше но игде на другом месту. Кад се стеку појмови о правплности и лепоти п лакост у лзвођењу, лако ће се после доћи н до потребне брзпне. Даље, мораге се старатп, да предмет омилите ц друговпма својнм, који 1е вас слушати, н ученицима и родитељима њиховим. Зато се морате чувати сваке претераностн, бујности и напраситости. Они сви овај предмет лаља више да заволе, иего да га сматрају за намет. Ово особпто ваља да ■буде у почетку. А кад онп једном осете сласт од њега, ми се онда не морамо брннутп за будућпост његову. Зато морате много впше упућиватп, него прекоревати п ружптп. Ваша је •свемоћ у поуци и упуту, а тге у нрекору и грдњи. Вп се морате уГледати највише на срискога светитеља и просветитеља, чијпм стопама и идете, на Св. Саву, који је, по народноме веровању, сву науку своју и сву методичку вештину своју свео у ону јединствену благословену реч: „Овако!.." И доиста, немате боље методе и моКпијега средства за све вештине, у које долази и Ручни Рад, од ове. Надгле-

дајте, дакле, тачно и неуморно, и с љубављу упућујте „овако", па се за успех не бојте. Зато се и код вас на овоме куреу обратила много већа пажња не само на тачност у раду, него и на све оно, на што је требало овде тако рећи да се навикнете, те да знате шта ћете тражнти од својпх ученика, и великих н малих, и да вам то тражење буде лакше. Вама је то тражење наше каткад, може бити, бнло п мало тешко. Али у толико вам је слађе сада, кад сте све постигли н кад вам сасвим отворено, без ласкања, изјавим: да смо ми с вагиим радом иотиуно задовољни. Ваши су радови ове године измаклн од свнх досадашњих, у пређашњим годннаме п на пређашњнм курсевима. У њима се огледа истпнска преданост послу, огромна марљивост и нримерна тачност и чистота. Исто тако врло смо задовољни и с владањем вашим у опште. Оно је било онако, како смо и очекивали од оних, који носе узвншено име учптеља и који ће кроз неколико дана добити ту ретку част, да уче и другове своје. Нека вам је велика хвала на овакоме труду и збиљи, коју сте показали. Нека је велика хвала и вашим наставницима, којп су се нстински старали око вас, рескнрајући више пута, да жртвују н пријатност колегијалних бдноса, само да вас боље спреме. Хвала н вашем штованом управнпку, којп, као што вам је нознато, и пма највише заслуга, што је ова лепа и корисна наставна новина овако брзо у нас стекла лепа гласа и овако силна одзива, да се данас већ у дело изводи. Али, на растанку, морам вам истакнути јаче оно, чега ваља нарочито да се чувате, ако хоћете да се ова лепа новпна срећно и пзведе, на срећу нашега маленога н још сиротнога и мало просвећенога народа. Ви се, господо, морате старати, да на првом месту будете људи у правом смислу и истпнскп учитељи, ко-