Просветни гласник

108

ПГОСВЕТНН ГЛАСНИК

пааа. Главна је свечаност бнла у Мајнцу, родноме месту Гутенбергову, али је тога дана у целоме образованоме свету ирослављен спомен овога славнога проналазача, коме човечанство данас толико дугује. И пре Гутенберга се, пстина, у Јевропи знало за неку врсту штампања, 3'множавање поједннпх слика и текстова, али Гутенбергу прлпада слава за проналазак нокдртних слова, чиме је вештина штампања од једном постала својином целога света и за врло кратко времо раширила се на све стране, н тиме је створена нова ера у културноме развићу целога човечанства. 0 самоме Гутенбергу мало се зна. Не зна се тачно ни година његова рођења. 1400. година је узета од прилпке, те је и ова ирослава љегове петстогодшпњице више симболичка прослава једне културне тековине људеке. Овај славни нронадазач није о себи оставио много помена, којн би данас били тако драги захвалноме нотомству. И оно што се о њему зна, зна се махом по расирама, које је имао с непоштењем људским, које није поштедело ни њега, као ни славнога Колумба, ни толике друге знаменпте људе. До Гутенберга су при умножавању текстова имали доста тешкоћа. Морали су лрво резати читаве стране, па после од њих правити отиске. За сваку страну текста морало се нарочито резати. Ово је био и тежак н заметан посао, те је овакав начлн умножавања књига био само нешто практичнији и јевтиннјп од обичнога преписивања. Гутенберг је први дошао на мисао, да се свако слово изреже за себе, н да се слагањем појединих слова склапају стране тексова, те да се једном изрезана слова могу више пута употребити. Овим је проналаском одлучено и о будућности штампања. Сам је Гутенберг одмах отворио штампарпју с покретним словима. Први штампарн у оно доба билн су његовн '

ученицп. Али њега пакост људска ннје иоштедела. Он је у брзо, због људскога непоштења, оетао без штампарије. Други су се корпстилп његовим проналаском, а он је, увређен п заборављен, за свега живота свога мучио се и злопатио, н свршио је у снротпњи. Ца дуго су му спорили чак и славу проналаска вештине штампања. Другн су огледали ову славу себи прпсвојити. Дуго су се после смрти Гутенбергове препирали о томе, је ли Гутенгерг пронашао вештпну штампања, или му ваља и то одузетн, као што му је за живота била одузета Јлтампарија. Срећом, људска је пакост била немоћна, да преотме Гутенбергу славу, која му припада. Проналазак Гутенбергов пада среднном 15. столећа и већ лред крај тога столећа штампарије су биле раширене по многим већим местима у Јевроин. Што нама Србима мора нарочито угодно бити, то је факат, да су се прве штампарије врло брзо рашириле по српским земљама. Већ 1493. год. штампан је Осмогласник у српској штампарији, а у брзо по том, баш у времену највеће тЈ'рске силе, по српским земљама су се раширнле штампарије, а рад на штампању био је интензиван, и поред тога гато се јеновремено са овим просветно-културним делањем морала одбијатп све јача навала османлијска на српске земље. За кратко време биле су поднгнуте штамнарије у овим српскнм местпма: на Цетињу (или Ободу), Скадру, Горажду, манастиру Мнлешеву, Рујну, Мркшиној цркви, Грачаницц на Косову и Београду. И да османлијска сила ннје била толнко јака, да смо морали пред њом устукнути п за време признати је, у српским земљама би, вигае но нгде, била рагаирена вегатина, за коју ће човечанство до века прослављатн Јована Гутенберга. * Педвсетогодишњица сликарекога рада Стевана ТодоровиЂа. —