Просветни гласник

40

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

је у нечему друкчији од оних илугова, које је виђао Б. Шта бива? II ако обадвојида могу добро да виде, ипак је њихово опажање различно тако, да ће о том плугу сасма раздичите представе добити. За А је тај плуг сасвим непозната ствар, а за Б мало, не баш сасвим, позната. Откуда долази та разлика у опажању код А и Б? Не са чулних органа, већ са душевне садржине. Код А су при погледу на плуг у свести само нредставе боје, облика и грађе његове; код Б су пак осим тога у свести још и представе о раније виђеним илуговима и њиховој употреби, о његовим деловима и називима. Узмемо ли, да код А нема тих већ именованих представа, то овај опажај не би у њему ни једну једину представу изазвао у свести. Такво је опажање код мале деце и код слепаца од рођења, који се излече и ирви пут ногледају око себе. Ово онажање зовемо иерцеиовстем, а опажање лица Б зовемо пак аперцеповањел. Б се служи при опажању не само својим чулним органима, већ и својим иредставама, које су иостале свесне. Оне га оспособљавају за јасно и разумљиво опажање. Еод перцепције имамо искључиво осеКаје; код анерцспцпје се стаиају ови с иредставама, које су иомоЛу њих иробуђене. Старије репродукиване представе зову се представе, које аиерцеиују, а нове пак, које се помоћу осећаја задобивају, јесу нредставе, које се аиерцеиују. Узајамни утицај. Овај је пример ноказао, да представе, које аперцепују, и које се у свести изазивају номоћу каквог опажаја, разјашњавају опажање; онај, који опажа, може тада да искаже и објасни оно, што је опазио. Б опажа плуг с разумевапем. Обратно чиии и опажај, који се аперцепује, утисак на дотичне нредставе, што аперцепују; он испуњава празнине у њима. У изнесеном случају Б може на пр. научити, да плуг може имати и два, три и пет раоника и цртака. Еруг представа плугова се овим код Б иовећао за једну представу; аперцепција је, дакле, проширила његово знање о плуговима. Еод А пак једино оиажање разуме се нема таквих последица. Појимање и разумеваље. Нарочита врста аперцепције ступа пред нас, ако чујемо да неко говори. Говори ли за нас страним језиком, то слушамо само говорне звукове (перцепција); говори ли пак нашим матерњим језиком, тада ти звуци изазивају у нашој свести и представе и ми га иојимамо и разумевсшо (аперцепција). Помоћу ових представа можемо представити, што се описује или приповеда, јер чувене речи изазнвају у свести иредставе о стварима, стањима и радњама, из којпх је опис или приповетка и састављена. И овде могу да претрпе извесну измену готове представе, које аперцепују. Један ученик зна н. пр. кратку садржину какве приче. Сад је прочита у опширнијем облику. Ако му се учине новодобивене чињенице, које у многим