Просветни гласник
42
ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК
Ми називамо иажњу нехотичнол, која није иостала услед иретосодне воље или намере, већ се иојавила као ириродна иоследица ирсдстава, које су иостале свесне. Понављање н нримена. Објасни разлику изшеђу перцепције и аперцепције? Шта су представе, које аперцепују, а шта представе, које се анерцепују? Какав међусобнн утицај може да буде међу њима? Изнеси различне примере аперцепције? Покажи, како постаје општа представа „троугао" ! Како још иначе зовемо опште представе? Каквих још појмова има? У које облике свеети спада интерес? Откуда потиче интерес? Шта је пажња? Како постаје? Кад се назива нехогичном пажњом? Кад се у настави не појављује никакав иктерес? Кад су ученици расејани? Откуда је то? Кад су нак слушаоци тако пажљиви, да се каже: „претворили се у ухо" ? 15. Фантазија Фантазија. а) Ми можемо нашу собу друкчије да представимо, но што је у ствари, н. пр. с обојеним подом, већим прозорима, с другим тапетима на зидовима; ми можемо замислити ту други какав сго, други застор, друго канабе или друге ствари, којих сада нема у соби. У таком стању ми нпсмо још нашу собу видели. Ове се нове представе, дакле, битно раздикују од оних, које ми већ имамо о натној соби. б) Помоћу онажаја добили смо представу о каквом потоку или каквој бари у близини нашег места становања; ако у тим представама променимо неке чланове н. пр. ширину, дубину и ако замислимо веће таласе и више обале, то ћемо доћи до нове представе велике реке и мора, које још нисмо никад видели. в) При посматрању какве слике представљамо у место опажених Фигура и боја саме ствари, дакле : куће, дрвље, људе, животиње, поља, ливаде и т. д. у њиховој истинској величини и облику и удаљености једно од другога. На тај начин постаје у нама представа каквог нределаАко се групе или низовн представа у нашој свести исто онако враћају, као што су били постали помоћу нашег опажања, то говоримо о неиромепеној реиродукцији или сеКапу. Сва сећања из нашег живота на све оно, што смо видели, чули, чнтали, кратко — што смо искусили, јесу чисте реиродукције, А нредстављање пак у горњим примерима јесте нешто више од самога сећања с тога, што се при томе нредставе мењају одбацивањем појединих чланова или додавањем других чланова, који су већ раније у свест нримљени. Таква хотимична иромена груиа и низова иредстава назива св Фантазија. Из горњих примера видимо, да при репродукцији нисмо везани за оне облике веза представа, како су постали самим опажањем, већ да по своме властитом избору можемо стварати и нове комбинације. При томе