Просветни гласник

46

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ојача и снага пожуде илп противтежње. Тада пожуда прелази у силан -захтев и чежњу, а противтежња пак у гнушапе. Често Фантазија прелази границе стварности. Тада додније долазимо до искуства, да пријатност није толико велика нити непријатност толико ружна, колико смо у Фантазији представљали. С тога и ватрена чежња као и силна одвратност у младости обично губи у снази што је човек старији. Понављање и прилена. Шта су очекивања? На што се ослања очекивање? Изнеси неколико примера очекивања! Како при томе постаје осећање запетости или нестрпљење? Шта је надање? Изнеси за то неколико нримера! Зашто су у тесној вези једно с другим надање и пожуда? На што се ослања надање ? Еакво осећање изазива надање? Које иредставе изазивају осећање забринутости и страха? Покажи то на примерима! Чиме се код деде изазива осећање страха ? Шта изазива представу казне код детета ? Може ли та представа утицати и на његову чежњу? Позиају ли већ и деца осећање забринутости ? Кад посгаје пријатно осећање задовољења? Ка.д пак непрп. јатно осећање обмане ? Објасни психолошки да се у двоумицп находи појам „два"! Какав је тон осећања сумње (двоумице) ? Кажав утицај има фантазија на жудњу ? Покажн то на неколико примера! Мора ли васпитач у таквии случајевима да уиравља фантазијом деце? 17. Покрети душевности Душевноет. Има људи, који су особито срдачни у опхођењу, који се могу лако покренути несрећом својих ближњих и с места су готови, да помогну сиромаху, колико је у њиховој власти; други се иак не одушевљавају лако, они су равнодушни према срећи или несрећи других људи и хладни су и кад би им се каква најдирљивија приповетка казала. Ако извесне представе код каквог човека лако буде пријатно или непријатно осећање, и ако је то осећање особито јако, тада за њ кажемо, да има душевности или срца. Према томе појам душевност обухвата оне облике свести, које зовемо осећања. За оне људе кажемо да немају душевности или срца, код којих представе или никако или врло слабо производе осећање пријатности или неиријатности. Душевни или срдачни људи су пријатни уопхођењу; они су добри пријатељи, нарочито у времена нужде. Душевно расположеље. Дете може у игри или пријатној забави . дуже времена да буде радосно и весело; изгледи на какву школску свечаност или школско путовање (Фантастичне представе!) одржавају за неко време децу у пажљивости и марљивости ; непријатни, насилни рад пак иде с осећањем непријатности. Такво задржавапе осе~Кања иријатности или неиријатности називамо душевним располозкењел. Душевно расположење почива, као што нам казују горњи примери, .на једном кругу представа, који дуго остаје у свести и истискује друге