Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

57

Фесорскога реда. Цедокупан рад нодељеи је у три књнге, а начнн рада у гдавнож је исти у свима књигама. У кратком предговору изнесене су редакторове мисди о значају времена које се мисли опнсати, о обележјима која овај век карактеришу, о плану рада и, најзад, кратко упоређење између деветнаестога и осамнаестога века. Прва књига обухвата доба од 1795.—1840. године и раздељена је на пет мањих одељака. Подеда на те ситније одељке учињена је по ком крупнијем политичком догађају; тако н. пр. први одељак завршен је 1804. год., примањем сенатске одлуке, да први коисул постане наследннм царем, други одељак поглавито се задржава на Наполеоновим освајачким ратовима 1804.-1812. год. до почетка узмидања у Русији и т. д. После говора о подитичкој историји баче^го је ирилично светлости и на културни живот ондашњега доба. У том је погледу први одељак доста оскудан, јер је носле чланка Исиитивачка аутовања само на седам страна нроговорено о духовном животу до смрти Еанта и Шидера; трећи (1812.—1821.) и четврти (1821.—1840.) нарочито су разрађени и у њима се дотакло и архитектуре, индусгрије, технике, хемије, музике и т. д. Особито су интересантни К. \Уеи1е-а Исиитивачка иутовања (41.—58. н 361.-879. стр.) Још одмах у почетку пада иешто у очи, с чиме се и доцније чешће сретамо. Писци п ако су знали, да немачка политика и културна историја не нредстављају целокупну историју XIX века, ипак су се врло често задржавали много више на ситнијим појавама у своме народу него на крупнијим догађајима код других, нарочито код Словена. Исцрпност помеиа појединих догађаја, као што нагласих, све је мања, што се иде даље од Немачке. Па и то није стално правило, већ је то само већина случајева. Зар би се иначе могдо то десити, да се и не помену ведичанствепи устанци српскога народа 1804. и 1815. год., кад је грчком устанку на неколико страна посвећено и много топлих речи и неколико слика? Од мале је вајде Кремерово извињавање, да нема простора за опншрнији помен о многим устанцима око Дунава. Подитичка историја ове књиге завршена је говором о ступању краљице Викторије на нресто и смрти Фридриха Виљема III. Одељци из културне историје веома су интересантни и нуни занимљивих података који лепо оцртавају поједино доба. 1 ) Иснитивања

Ј ) Из одељка који говори с саобраћајним средствима вадим ову белешчицу. Као нример колико се саобраћај од 1500.-1900. усавршио, нека послужи тексг из плаката, које су биле излепљене нри отварању железничке нруге између Базела и Штрасбурга: »1500.: види се сиромах нешак како полагано иде друмом, као да подлеже умору, не може се одредити, колико ће му требати времена, да пут пређе << . 1550.: Осам дана, јер је толико времена потребио, да нрве кочије дођу ло циља.