Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К В

255

лази се много сребра, и тамошње мајдане евсплоатише једаи француски синдикат, који вади сребра просечно 8° 0 . Највишеје оловних рудника у Подрињу, округу подринском. Оксидна оловна руда из рудника даје просечно 70°| о олова. Ту има највише и антнмонских руда. Мајдани су државни. На Црвеном Брегу код Јагодине н у Брезовиди и Војновачи код Ваљева има такође антимонских руда. У антимонским мајданима крај Костајника и Зајечара успешно ради један франдуски снндикат. И бакарних је руда много у Србији. Рудник у Мајданиеку ностоји већ више година. У последн.им годинама добнвало се више од 3°| 0 бакра, а сада су наишли на слојове, који дају више и од 6 °ј 0 . Оксидна бакарна руда нађена је у Планпници округу ваљевском, и псто тако и крај Радановаца и у Повлену планини, где експлоатацнју мајдана врши енглески синдикат. Хрома има код Иремезе у близпнн Краљева. Код Ваљева су нађени многи слојеви литографског камена, у којима се налазе велике и јаке нлоче, каквих је мало и у Селенховену. Са овим каменом вршени су огледи у Берлину, и исиали су повољно, те је за експлоатацију и овога мајдана склопљен сппдикат. * Против алкохолизмауРусији. У Русији јо прекомерпа употреба алхоколпих ппћа врло раширена и већ се на све стране онажају врло штетне последице овога зла. Овога ради тамо се јавио читав покрет против алкохолизма и оснивају се нарочита друштва умерености, која имају задатак, да колико могу више сузбијају даље ширење овога зла. У руској царевини пма сада 52 добро организована одбора, који воде борбу противу злоупотребе алхоколних пића. Свакн од ових одбора добива годишње по 150.000 динара државне помоћи, ради остварења својнх цнљева. Поглавити рад ових одбора састоји се у томе, да колико могу више одвраћају народ

од употребе алкохолних пића, те овога ради отварају локале за одмарање и опорављање а у којпма се посетиоцпма не сме даватн никакво алкохолно ппће. До сада је отворено 1713 локала за чај, 847 читаоница, 500 дворана за концерте и предавања п 91 позорнште. Ови одборп воћ иоказују успеха у своме раду.

1Г0Е0ЈНИЦИ | Живко Милосављевић. — Наша Велика Школа остала је без једнога ваљанога нросветиога радника. 26. јула ове године изгубила је Живка Мнлосављевића, нрво редовнога а за тим хонорариога нрофесора Рнмскога Права. Пок. Живко рођен је у Пожаревцу 24. фебруара 1860. године. У месту рођења изучио јс основну школу и ирва четири гимназнјска разреда, на је дошао у Београд и ту довршио гпмназију и ноложно исннт зрелостн. 1880. године ступио је на Велику Школу и угшсао се у иравпи*фавултет. П у Великој Школп, као и у гпмназнјн, бпо је одлнчан ученик. Тим и својом скромношћу и чсститошћу прпвукао је пажњу на себе и 1885. године нослат је о државном трошку у Париз, те је тамо свршио лисанс права. По свршетку школовања вратио се у Србију 1888. године, н већ 7. августа идуће године постављен је за суплента у Великој Школн, за Римско Право. 19. сентембра 1890. године нанменован је за редовнога нрофесора у правном факултету, и у томе је звању остао до 28. децембра 1899. године. Тада је, услед појављене потребе, да у највиши земаљскп суд дође и неколико млађих снага, којп одлично знају иравне науке, постављен за члана Касационог Суда, а остављен и даље, да ради у Великој Школи на своме омнљеном предмету, као хонорарни професор.