Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

177

Каква раздика између обојик! Тамо изгледа као да рука има душу и да и сама зна свој пут, а овде при сваком покрету с муком иде. Први свирач има извежбаност у својој уметиости, а други је пак тек мора задобити. Ова се извежбност види у томе, што се може низ механичких иокрета изводити с тачношКу, лакош&у и окретношЛу и без појединачиог нредстављања тнх иокрета. А ученик их пак мора представљати, те с тога код њега још и нема извежбаности. Овде имамо сдичну појаву као и код ренродукције иредстава, које су механички новезане, н. пр. код пизова речи и бројева, строФа у песми и т. д. Ако су такви низови на иамет сигурно научени (механички), то бива њихова репродукци.ја тако нравидно и брзо, да се ученик не мора чак ни размишљати. Репродукција иочиње с првим чданом низа представа и иде „као намазано". Да нак и код извежбаности ренродукцнја буде тако дака, зависи од асоцијације покрета. Уметност. Уметности су: сдикање, музика, играње, пдивање, јахање, борење и т. д. У нашој народној шкоди се ^Че ове уметности (извежбаности): говорење, читање, певање, писање, цртање, рачунање, гпмнастика, ручни радови. Свака уметничка извежбаност се састоји у тачном, даком и брзом извођењу покрета и условљена је јасном представом тих иокрета. Задаћа уметности јо у томе, што се 1. поједине нредставе доводе до што је могућно јаче јасности, и 2. што се учврсти у памети веза тих представа. С тога треба да дође прво јасно упознавање, па тек онда марљиво вежбање. Представа и вежбаље. Онај се вежба, који извесне покрете нрво јасно представи у себп, а за тим их више пута пзведе. Хоћемо да видпмо, како бива вежбање у некојим уметносгима, које се у шкоди уче. а) Говорсње. Нри говорењу бивају два низа представа: 1. низ гдасова, и 2. низ покрета говорних оргапа. Вежбањем се та два низа тако свезују, да први низ дако може други низ репродуковати. Низ гдасова какве речи постаје код детета на тај начин, што му се артикудисано изговори та реч. Док дете сдуша те гдасове, пази н на уста онога, који говори, и на тај начип с представама гдасова добнва и нредставе о покретима уста. При вежбању, које за тим сдедује, престављају се гдасови и изводе се покротн, који су с њима у вези. Ако је то нзвођење нетачно, то се прво продстава освеаги, па се по том вежбање тодико пута понавља, док се не дође до циља. Дете чује при томе праве гдасове и осећа у исто време нокрете тако, да се обе представе у његовој свести свезују све чвршће једна за другу. Ако се нстн покрети чешће један за другим изводе, то репродукција нпзова бива механички, а дете и не мора представљатп подожај и покрет говорних органа. Тада је говор речи ирешао у једну мехапичку извежбаност. б) Читаме. 11рп читању су у применп три низа представа: осим она већ нменована два још и ред сдова. Ученпк прегдеда при чптању просветни маоник ,^1900., 2. 12