Просветни гласник

360

ПГОСВЕТНП ГЛАСПИК

1800 ма]мка. Учитељице нмају псту плату. Бреме службе рачуна се 35 година. Закон је ступио у јкивот од 1900. године. У Баденској исте године примљен је закон о учптељским пдатама који је ступио у живот још год. 1899. Ночетна је плата 1100 марака, учитеља у 4. год. службе — 1250 марака, па се за тим брзо поиећава, тако да у 18. години износи 2000 марака. Уз то иде и станарина. У Сакс.-Вајмарској учињена је исте године ова измена: Основна учитељска плата, осим стана или станариие, износн 1000 марака с пет нериодских иовишида од 200 марака (само је последња од сто), тако, да но иавршетку 25 година износи 190«? марака. У Сакс.Алтенбургу: Поред стана има учитељ по ноложеном испиту зрелостн 840 марака, после стручпог нсппта 1100 марака; у четвртој годппи службе 1250 марака, у 8 — 1400; у 28 год. пзпоси му плата 1950 марака. Учитељице добивају трећииу. У кнежевини Рајској примљен је закон о повишпци учитељских плата, по коме учитељ у 25. год. службе има иуне 2000 марака. — У Хамбургу — поред стана или станарине и огрева учнтељу се одређује плата према броју ученика од 1400 п 1500 марака са пет нериодских повшница по 300 марака, тако, да у 19. год. сдужбе добива 2900 до 3000 марака. Тај закон важи и за све школе у хамбуршкој територији. Учитељска удружења. Учнтељска удружења спојена су у једну целпну „Беи1;8сћез ћећгатегеш". То средншио удружење пмало је крајем 1898. годпне 76.523 члана. Даље, као самостална тела постоје два друштва: баварско, са 17.717 чланова, хохенцолернско, са 187 чланова п мекленбуршко, са 1219 чланова. Од особитог је значаја удружење у Грајсвалду (Номоранска), у коме су учитељн основнпх, средњих и универзитетских школа. Годишњи извештај много очекује од те коалиције свију културних радника. Католичка друштва: вестФалско са 1468 члапова, поринско са 468 чланова, баварско (основано год. 1898.) с 3271 (од којих су 2910 свештеници а 132 неучитељи). Службепи иоложај учитеља карактерише околност, да је скоро увек нри поправци учитељских плата стављана нека врста погодаба, које су се односиле на кретање учитеља мимо школу, па и надзорнп су органи често ову ствар додиривали. Носледида је тога деморалнзација учитеља, што је у пом. годишњем извештају врло оштро осуђено. Ну пма много кривице како католички, тако и нротестантскп клерикализам. Интање о учитељидама не сматра Теве за пнтање педагошко, већ за део Јкенског питања у онште. У васпитању омладине имају удела у извесном односу оба пола. Али, мора ее иризнати, да би дечје васпптање било једнострано, кад би се оставило да се деца п на дому, од страпе мајке, и у школи од стране учнтељица искључиво васпптавају женскињем. Па баш зато, што у домаћем животу васинтава више жена, у школн би требао да ту дужност врши човек. Статистика из год. 1896.