Просветни гласник

308

просветнп гллсник

тири разреда, са задатком, да спрема кандидате за свегатенике. На тај начин имају се укинути три гимназијска разреда, и већ је први ове годпне и укннут. Не.ма сумње да ће се, у накиаду за то отворитн учптсљска школа у неком другом месту, којој ће бпти у задатку да спрема кандидате пскључиво за учитеље. Л.1и то ће нмати својих незгода у овоме: 1. У Богосдовију ступају ђацп по свршетку 4 гимназијска разреда, дакле, у својој 15. и 16. години, н, кад буду Богословију сврпшли, бпће им 19—20 годнна. Питање је сад: да лп ће одговарати, бар по хигијенскпм правплима, да се тако младп људи жене, а особито Да лн ћемо, у младићима тнх годииа, имати зреле и озбпљне кандидате за свештенпке, какве тај чин и свештеничке дужностн захтевају? Ако пак буду чекали коју годпну па да онда ступе у свеиггенички чин, онда је пнтање: чиме ће се до тога времена занимати? Учитељска места неће моћи заузимати, нити ће њпх бити, јер ће бити за то довољно кандидата од учитеља. 2. Који зна како су ништавне парохије у Турској — а пема мо1'ућпостн да се оне групишу — тај ће у напред знатн, да му Богословија иеће будућностн осигурати. У таком случају у сва четирп разреда јодва да ће бити 30—40 ђака. Питање је: вреди лп за толико ђака плаћати неколико проФесора? Друга је ствар, ако ти будући свештеници буду ималп н својо систематичке плате; али онда куд би нас ти пздаци одвели? Да би сваке незгоде избегли, које, отварањем Богословнје и учптељске школе понаособ, предстоје, н у исто време имали довољно кандпдата за учитеље и зрелије за свештенике, мп би могли са мање нздатака све то постићн, овако: Мп имамо нрпличан број учитеља зрелпјих годнна, којп су свршили Богословпју. Где год би се указала потреба за новог свештеника, требало би којега од њих кандидовати под погодбом, да, поред парохијских прнхода, имадне п половипу или трсћипу своје плате, ирема годинама проведеним у учитељској служби. Остатак његове илате примао бп новп учптељски кандидат, јер он тек што ступа у службу, те бн му и плата мања била. Ако би се претпоставило, да ће се и тога млађега учитеља, у течају извеспог времена, имати плата повншавати, то нека има у виду, да бн та повишица имала доћи и оном запопљеном учптељу. Издацп, дакле, не би били већи по томе, већ по увећаном броју учитеља. Држим, да би се нод тим условима многн учптељи у народним потребама одазнвали само да избегну непријатности, којо су са премештајем скопчане, а и материјално би били осигуранијн.