Просветни гласник

370

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

правила о временима и начпнима. Нонављање науке о обдпцнма не врши се нарочито, него увек у вези са лектиром иди на вежбањпма у превођеву. Као лектира употребљава се зими само ЕсеноФонтова Анабаза, летњег пак семестра чита се Хомерова Одисеја, у коју су цељ претходно ученици упознати са епским стилом и Хомеровим језиком у опште. Ппсменп састави се држе као п прошлнм годинама, само с том разликом, да су сада чешће вежбе са грчкога на немачкп. У 01ег-зесиппа почиње већ читање Херодота, ну при том се још негује н КсеноФонт (МетогаћГла) н Хомер (Одпсеја). Прп читању Херодота упознају ученике са најбитнијим разликама атичког дијалекта од јонског, али не нарочитим неким истицањем и набрајањеи тих разлика, него само упоредним путем, што се самим читањем да уочити. У овом се разреду завршава употреба граматпке (наука о инФинитиву п партнципу и понављање остале синтаксе) и вежбе у превођењу са немачког на грчки. Писмени се задацп држе 1 пут месечно п то само у школи. УЈЈтег-рггта се напушта КсеноФонт и Одисеја а узимље се Илијада. Зимњег течаја се продужи још чптање Херодота, а летњег семестра пређе се на Тукидида и на Демостена. Од првог писца бирају се дакши радови, а од другог читају се само олимпске и Филипске беседе. У овом се разреду, на темељу лектире и превода, понови сва гралатика, уче се на памет одабранијп краћи комадп нз Хомера и држе се сваког месеца једаред писмени саставн са немачког на грчки. У Оћег-ргГта се продужава читање Демостенових Филипика, Тукидидовпх лакших беседа, Хомерове Илијаде н пређе се на СоФоклове трагедпје и на Платона. Понекп наставници чнтају у овом разреду и АрнстоФанове комедије, нарочито в Жабе". Из штива (појезије) одаберу се леише партије за учење на изуст (нарочито из Хомера и СоФокла), науче се најважнија правила метрпке п целокупно уређење и устројство грчког иозорпшта, грчке музике, драме, трагедије, комедпје, пгре и т. д. 4. Енглески језик предаје се у свима категоријама средњих школа,. ну не свуда са подједнакпм бројем часова, нпти пак за исти низ година. Од броја часова одређеног класпчним језпцпма зависи број часова, којп се може уступитп енглеском језику. Према томе је овај језпк најгоре заступљен у класпчној гимназији, где поред 62 часа латинског пма још ц 36 часова грчког језика; противно томе највећа пажња енглеском језику обраћена је у реалкама, где тај језик, обзпром на број разреда у којима се предаје (али не и на број часова!) долази потпуно на место грчког језпка. У класичним се гимназнјама енглески предаје само у трнма највишпм разредима (011, III и 01) са по два часа недељно. Као што се већ впдп из малог броја часова и година одређених том предмету, није ту цељ, да ученицп науче скроз тај језнк, него је главно, да се упознају са изговором, са граматичшш правилпма н да на темељу подесних веж-