Просветни гласник

288

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

онда се ученици могу иослужити и добрим уџбеииком, нарочито ири изради нисмеиих састава. Није иотребно ни одвојено учење граматике старо-словенскога језика, јер то је овде само средство за разумевање садржине ири дектири; а историјско -Фидодошко проучавање језика није за гимназију, него је за велику школу. Пошто се ученицима иокажу иеиозната слова, нрелази се одмах иа читање, превођење п објашњавање нојединих одељака из сииса старе срнске књижевности, п иоступа се даље као при познавању дела из нове књижевности. — Овде је згодна нрилика, да се пређе у кратко наука о гласовима, и то од чести на исторпјској основи; али је главни задатак у гимназији изучавање данашњега стања у развитку народнога језика. У опим местима, где се месни говор разлшује од књижевнога језика, мора сваки наставник оштро пазити, да сви ученпци говоре правилно; а чим који ученик погреши, одмах га треба поправити. Тако I)с се опп мало ио мало одвпкавати од погрепшога говора, а навикаваће се на правилан говор. Оно што им је с почетка иеобпчно и пепријатно, постаје на тај начпн обпчио п прпјатпо. Ученици радо употребљавају појсдипе изразе и подражавају начин говора оних својих наставника, које поштују и воле. С тога их не треба силом патерпвати, да говоре по угледу на књпжешш језик, него их па то треба прпволети љубављу п задобити разлозпма. Наставник срнскога језнка, којн много захтева из граматпке и који сувпше оштро оцењује то знање, одбија ученике од онога предмета, који они треба највише да воле. У интересу је и одржања наше народности, да се у том погледу смотрено поступа у некнм крајевима. Нарочито треба забранити иодсмевање оним ученицнма, који су дошлп из другога краја, где се мало друкчије говори. 8) Постуиак ири иисменим саставима. — Вежбању у писмеиом састављању претходи, па нижем и средњем ступњу, ириирема, п то: иричање, описивање, усмепо излагање и објашњавање оие садржине, о којој ће учепици писати, посде бележење главпих мисли на табли, п распоређивање грађе за ппсмепп рад. Пошто писмени рад траје обпчно један час, то треба узпмати такав материјал, којп је рапије обрађеп у школп, н оида се па часу ппсменога рада само нодсећа на то, и даје се кратак нацрт рада. Кад па тај начип учепици добпју потребан материјал и расиоред, онда онн сами стављају па хартију своје мисли о иозпатом предмету, и то у правилном говорном облику, према датоме упутству. — Ученици се упућују сваком приликом, да своје мисли псказују писмено онако као и усмено: јасно и иросто, у кратким