Просветни гласник

310

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

њикаае порозностп) утиче на његову скупоћу. Завести искључиво Јегеров вуненп систем, не иде, ади се зато иротпв вуненог креиа (којп је врло порозан и ваздуху приступачан) за доње одело не би могло ништа противно рећи. А за горње одедо треба претпоставити Јегеровом производу многобројне материје од уваљане вуне идп вуненог плетива. Оскудица у чисто вуиеном доњем оделу, може се за лето и детне врућине заменити полуфабрикатима п порозним тканинама. Ланени (кончани) систем одлпкује се јачином н сдабим одржавањем топдоте, код нас је махом неупотребљив, а може се овда онда за време великпх врућина носити. Л.ан у опште врдо мадо упија зној и смањује у ведико ириродну порозност одела. Од доњег одела (до коже) нарочито је шкодљива штиркана кошуљаод конца (дана). То што је речено за штиркање важи и за пеглање. И сва друга танка и гдатка ткива су мало пробојна, као п лан. Избором горњег одела, ти се недостаци не могу откдонити. Рубље, које долази непосредно до коже, готово је увек сувише танко. Најбоље је, са системом гдатких, штирканих кошуља сасвим раскрстити, јер се зној ни у ком случају не сме у каиљицама накупити. Мреже и мрежасте материје, које се до коже употребља^ају, смањују само непријатно осећање мокрине, али ни 5 колико не отклањају досадно обдивање коже знојем; мрежасте поткошуље чувају кожу од додира с мокрим ткивом, али у исто време повећавају топлоту. Ако преко мрежасте додази често изаткана материја, онда је продажење ваздуха готово са свим спречено. А протпвно томе, догод у каквом ткнву пма доста рупица (пора) за пролаз ваздуха, онп делови, који су непосредно до коже, суше се брже, и на тај начин, у погледу спровођења топдоте и у погдеду додира коже са оделом, дејствују веома пријатно. Комбинација аоткошуље са кончаним илатном, у погдеду епровођења топлоте, ако је кончана кошуља танка, ни у колико није боља од саме поткошуље, јер се при томе пролазак топлоте ни мало не смањује кошуљом. Таквом комбинацијом додази се пре свега у сукоб са захтевом о једнородности одела. На основу својих богатих истражнвава, објашњених многобројним таблицама, ЋиЂпег тврдн, да п ако се тако много у одевању грешило, опет би се могло подесити једно згодно одело од тканина, које се продају по трговинама. Већином се грешп у иретрпавању оделом. Пре свега треба сасвпм одбацити честе глатке материје, како оне што до коже долазе тако п оне што се за поставу узимају. Испод два реда (слоја) одела не би требадо код нас никако ићи. Само, сасвим до горе, закопчано одело неподесно је, а подеда на капут и прслук није неразложна. Ади вазда је, међутим, веома важан како избор саме врсте матернје тако и избор главне, основне матернје. II ако је задатак одела да околну топдоту одржава на више стеиени изнад 27°, ппак је оно потребно и код високих температура ва-