Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

327

У овоме се огледа један општи појав, који је Наеске1 увео у свој т. зв. биогенетски закон, који се исто тако даје извести не саио за чнтаве животиње, већ п за поједине органе (делокупни нервни систем, ске.ает п т. д. Напослетку п географско распростираве животиња даје нам доказа, за дедендентну теорију. Јасно је, да је данашњи размештај животиња продукт прошлих векова и столећа, РељеФ наше земље мењао се многоструко у току дугих геожшких пернода а у вези са овом променом земљине површине морао се мењати п животињски свет, што је на њој. Отуда ће и разлика у Фауни двају земаља у толико већа бити, у колико су се оне дуже времена независно једна од друге развијале а њени се становници нису могли међу собом мешати. Примера за ово имамо у Фауни Аустралије, која има сасвим самосталан карактер. Када је Аустралија пронађена, није бидо на њој ни једног вишег иладентног сисара, изузев оне, којп су могли летити (СШгор^ега) или у мору живети (Се1асеае) или их је човек сам собом пренео, као псето и мал.е г.тодаре. Међутим Аустралија је имала тада веома интересантне сисаре: торбаре и кљуноноше (ОгшШогуисћае), који су у старом свету иа и у Америдн (изузев торбарског пацова) изумрли. Овај се интересантан појав објашњује тпме, што се Аустралија са својпм островима, вероватно, најраније одвојила од осталог континента. И док су се у осталим деловима света, виши сисари развили иа рачун торбара, па их онда потисли, дотле се у новонађеној Аустралији овај процес нпје извршио и тако задржала старинска Форма Фауне. Н. Општи део Упоредне Анатомије. 1). Индивидуа (јединка) и орган. Кад иосматрамо какву вигиу, савршенију животињу, редимо каквог сисара, она нам и ио своме облику (морфолошки) и по својим радњама (физиолошки ) представља једну целину, која се и не може у делове разделити, а да јој се не повредп живот. Тек, када су сви делови тела заједно,; Скупа на њему, оно може да живи својим животом н тада га зовемо: индивидуом или јединком. Индивидуа се пак, састоји из впше делова или органа, којп нмају свој особити облик и унутрашњу грађу а врше извесну, одређену радњу или Функцију на телу. Органи су управо оруђе животињског тела и тек скупом свих органа тело постаје организам и њиховим радом живи као индивидуа. Са свим је друкчије у нижих, не савргиенијих животиња; у њпх не само да повређени или уништени делови — органи, могу да израсту, да се регенеришу, нећ и сама животиња може да се подели у два или вигае делова, који могу да се одвоје од матерпног тела и да и даље жнве својим животом, као самосталне животиње. Таких примера пмамо