Просветни гласник

334

кови појави објашњују се ио Наеске1-у на тај иачии, 1рто су се ови органи развидн ире, но што је бнло време (онтогенетска акцелерација) или су се појавшш доцнпје (онтогснетска ретардација). Оба ова оаучаја сиадају у т. зв. Ие^егоскгота али има по Наеске1-у и НеЈего1орја, која је у вези са развитком листова и под којом се разуме случај, кад се један организам развије тамо, где му нпје место. Ну сем ових случајева, који још сви спадају у обим палпнгенезе, има још многобројних случајева (који спадају искључиво за време онтогенезе), има органа који служе једино одржању и заштити младих организама, који се још нпсу потпуно развили, и када овп постану самостални и могу да се брину о својој егзистенцијп, онда и овакви органи пшчезавају. Овај се појав зове Же1е1одепга, а примера за то имамо у кичмењака у опнама, које окружавају плод, у постанку амниона и т. д. II тако дакле, за време онтогеније јављају се многобројне нове појаве, које су непознате у палингенијп, које дакле ипсу задобијене радом предака, и које по Хеклу називамо Саеподета. Палингенетичка слика онтогеније промењена је ценогенетички. Наравно да су оба ова процеса, п палпнгенетички и ценогенетичкн, тесно међу собом спојени, прелазе један у други, те их је често врло тешко одвојити један од другога. Узрок ових врло компликованих ценогенетичких стања налазпмо у ирилагођењу Функције органа ка спољним узроцима. То видимо у мелетогеннји а и у хетерохронпји. Срце п крвни систем у кнчмењака сувише се рано развије, још за време, када су осталн органп још на врло ниском ступњу. И обратно, извеснн органи задоцне у своме развнтку, ако својим радом треба да послуже организму доцније. За ово имамо примера у цревном систему а нарочито у зубима сисара. Међутим не треба мислити, да и ако ценогенија мења палингенетичку слику, да је са свим уништава. Увек остаје још палингенетпчког знака. Сад да видимо, каква је вредност онтогеније за Уиоредну Анатомију ? Упоредна Анатомија има у онтогенији врло важно помоћно средство да дозна у неколико, каква је историја организма; наравно да нри овоме раду ваља врло критичкп прнступати, одвајајући све оно што је палпнгенетичко од ценогенетичког. Али да би разумели онтогенетпчке појаве, треба знати упоредно-анатомска Факта. Отуда је онтогенпја тесно сиојена са Упоредном Анатомпјом п једна илп друга за се, дале би непотпуне резултате, којп бп нас могли на погрешан пут навести. Разне ступњеве развића, кроз које један организам у својој онтогенпјп пролази, назвали смо понављањем или палннгенпјом организације других животиња, које би могли сматрати као њихове претке. Мп дакле из ове палингеније закључујемо какова су била стања, из којих се организам постепено развио, задобијајући у току времена прплагођењем нов е органе а губећи друге старије, док није на послетку достигао овај сту-