Просветни гласник

342

ЛРОСВЕТНИ гллсник

неосетно нрелазе на ученике и сви живе у једној моралној атмос®ери, утичући благотворно једни на друге. Теориска настава морала не вреди много. Тешко је објаснити грађанске дужности деди, која немају никакве идеје о политичком и друштвеном жнвоту. Да се буде ваљан грађанин — што захтева закон — ваља бити доба.р човек — што захтева природа — а да се буде добар човек, треба најпре бити честито дете. Школа ие може сувопарном теорнјом начинити дечка добрим грађанином и патриотом; она може, целокупшш својим радом, изазвати, ма и у најмањој мери осећања неопходна за опште блатостање, љубав к поретку, сузбијање ривалитета и борбе за положај и патриотски понос. Не може се дете научити да тачно одговори војничкој обавези, ако није упућено да буде тачно у школској дужности, нити се може лекдијама упутити да поштује владаоца, ако ннје умело да поштује свога учитеља. Једна од најважнијих моралних задаћа школиних то је васиитапе воље. За добра дела ваља снаге, а она ће се добити поступним навикавањем ученика на озбиљан рад и тачност. То се постиже добрим примером, ваљаном лектиром и пажљивим објашњавањем моралних радња, у колико то могу деца разуметн. Тако ће дете научити да буде одлучно ц постојано у своме раду и да одржи реч, коју је своме учитељу, другу или самом себи задало. Права се дисциилина не састоји у ћутању, мирноћп и покорности. Они могу бити лажни, а то је врло опасно. Ученици треба сами да одговарају својим дужностима и да буду у стању извршити лако захтеве школског закона. Наставник ваља у свакој прилици да покаже своје презирање лицемерства, лажи и притворства, и поштовање нскреностп и отворености, доказујући на делу, да свака лаж, пре нли после, штети њеном аутору. Тим ће се увећати узајамно поверење и оснажити дух заједнице. Одати свакоме заслужно признање, поштовати ирава ближњега, не бити варалица, неваљалац или завидљивац — то треба да буде деци упуство од стране учитељеве. Све то ваља да се изводи без претераности, без преувелпчавања, те тако да се одгаје добри мирни, озбпљни и поузданн људи. * * * И позније, у својим говорима и скупштинским беседама, ВассеШ је развио своје идеје о осн. настави. Прва потреба једне земље, како он мнсли, није наука, и народу треба више земљорадника, војника, радника. и т д. но књижевних људи. Права услуга коју један демократ, један < патриот треба да учини својпм суграђанима не еастоји се у томе, да им отвори разне школе, из којих ће после великих напора изаћи непотпуно изучени, већ да их спреми за бољи рад у њиховнм проФесијама. Дуго трајање учења, ма какви били наставни предмети, може одвратити омладину од намењеног рада, и кад ђак учи до 17. или 18. године он ће