Просветни гласник

344

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

признају порођај учптељида као бодест и неће да пдаћају замену, те је министарство морало наредити поштоваље закона. Многе општине у напољској обдасти, у Сицилији и Сардинији задржавају учитељске плате. Једна таква општина закаснила је бида за седам година са псплатом наставника осн. школа. * Учитељи се не жале, јер се боје да их општине не отпусте. Они се задовољавају са незнатним отплатама, или продају своје прнзнанице са 5 или 6% ескон. и то често сродницима општин. благајника. Они моле инспекторе и педагошке журнале, да се заузму за њих, али да не 4 износе њихова имена. Истина, после 6 година рада, општине не могу отпустити учитеље. Али оне пх отпуштају нешто пре овог рока, па их после поново узимају, те им треба нових б година да постану стални. Материјал школски такође се зло набавља. Карта Италије ретко се где налази. Чистоћа је врло занемарена, а и како би могло другојаче бити, кад становпици спавају у избама које личе на псеће ћумезе, као што вели један надзорник. Налази се деце којима је сва глава у ранама. Школских зграда у добром стању има 19,684, у приличним 19,056, а има их 11,289 врло страшних, без ваздуха и без светлости. У њима деца често пишу на коленима, али ипак су им скупе кирије, ако припадају важним личностима у општини. Има општина пријатељски расположених према учитељима. Падова даје својим учитељима повишицу сваке 5-те године, а закон одређује ову повншицу тек сваке 6-те године. Иста је варош и пре закона о пензијама створила у овом погледу корисно стаље за учитеље. Болоња, која предњачи у добротворним установама, подигла је дивну а опет скромну школску зграду. И држава од своје стране не врши тачно своје обавезе према школп. Оиа је била дужна да од 1888—1898. године изда на грађење школа 800.000 Фр. а пздала је свега 282.000 Фр. Једно наређење тражи да се сваке године четири крста св. Мориса и Лазара даду као одликовање најбољим учитељима. Међутим, пензија од 250 Фр. која уз те ордене пде дата је, а сами ордени не, што изгледа као нека врста увреде. ВасееШ се као министар борио да помогне учптељима и наређивао је егзекутивну наплату од општине, али ни његова реч није помогла увек, због лабавости извршних органа власти. Здрави локали, карта Италије и насушни хлеб за учитеље, то> еу данас праве потребе основне школе. Поред тога треба државна управа да прикупља школски прирез и плаћа из њега учитељпма п да се по- < стављање и отпуштање учптеља остави школским обласним надзорницима. (Инспекторима академије). То је за сад најпреча просветна реФорма у Италији. 3. Прод.