Просветни гласник

Б Е Л

Е Ш К Е

515

светни зааиси: Кретање друштава: а) Наша удружења; б) Страна 5 7 дружења; Лпчни гласови. Гласови о школама. Нове књиге и листови. Хроника. Ковчежнћ. Учитељско Удружење: Рад XVII скупштине Учитељског Удружења у Београду 24. јуна 1900. године.

ИЗ НАУКЕ Новији прона/тсци хемиских елемената, — Сва разноврсност природних предмета, неорганских и оргааских, своди се, са гледишта хемије, на неких 70 елемената или освовида. Неки су од ових више, а други мање распростравени. Тако кисеонпк гради половину тврде коре земљпне, кад се узме да јој је дебљина 16 км., силиције чини једну четвртину, а сви остали елементи допуњавају осталих 25°ј 0 . Значајни елементи за органске створове, изузев кисеоник, нису баш најобилатије заступљени; тако има угљенпка, по Клерку, само 0,21%; водоника 0,94%; азота 0,02°/ 0 ; фосфора 0,09%. До садашњег броја елемената дошло се иостуиним развићем хемије. Старн грчки философи, нарочито Емпедокле (460 нре Хр,), разликовали су, на основу својих спекулација, свега четирн елемента: воду, ваздух, ватру и земљу. Овима је Аристотело (384 — 322 пре Хр.) придружпо као пети елеменат „етар", којн испуњава сву небеску просторију, находећи се у вечитом кретању. 1 ) Средњевековни алхемичари, који узалуд тражаху „камен мудрости", изменише у неколико Аристотелово гледиште о најнростијин састојцима тела. Тако Арављанин Гебер или Џафер (из 8. века) сматраше жпву и сумпор, а Василије Валентин (из 15. века) живу, сумпор и соли као пратворива метала. Лавоазје, највећи реформатор на пољу хемије, уводилац теразија у хе-

*) Лозанић, Историја иоимања хемиских елемената, Б. 1890. стр. (3.

миска истраживања и творац квантитативне хемије, први је јасно схватио појам елемената, као „тела, која до сада нисмо моглн раставити". Он знађаше за неких 30 елемената, који се, већином, до данас као таки показаше. Развитком физнчкпх метода и истражпвања, којима се н хемија користоваше, увећаваше се број познатих елемената. Тако показа 1807. год. Бауу, помоћу галванске струје, да алкалије нису проста тела, него кисеоничка једињења нарочитих метала,калија, натрија и калција. Унотребом, моћних електрнчнпх струја Моасан је у најновије време електролизом издвојио слободан флуор, који дотле беше само по имену познат. Ванредно осетљива метода спектарне анализе, коју су 1860. г. Кирхоф и Бунзен увели у науку, унознала нас је са неколико нових елемената. Цезије н рубидије пронађени су од Кирхофа и Бунзена одмах ио открићу спектарне анализе; Крукс запази 1861. г. талије у талогу оловиих комора у фабрикама сумпорне киселине; Рајх и Рихтер открпше 1863. г. индије из некпх цннкових блиставаца. Услед ове најосетљивије анализе почео је број хемиских елемената тако нагло да расте, као оно број ситних планета. Крукс је, на основу Спектра, рашчланио ретки елеменат итрије у пет до осам нових елемената, а Нилзон и Крис раставили су Ербпјев оксид у седам нових оксида. 1 ) Спектарном анализом запажен је хелије на сунцу, цре него је пронађен на земљи. СнаЖан подстицај за изналажење нових елемеиата пружаше закон Мендјељејева, по коме су све особине елемената функције њихових атомских тежпна. На основу периодског система, у који се сложише сви дотадашњи елементи, смели рускп хемичар предсказа 1871. г. нове елементе: ека-

') С. М. Лозанић, Исторпја поимава хе^ миских елемената стр. 28.