Просветни гласник

школски летопис

403

најенергичније настојавао. Ваљало би још на понеким местима повећати земљиште за школске баште п онда ће код садашњег рада и одушевљења учитељског бпти пстинског и стварног успеха из пољопривреде. За протириваве школских башта иотребан је закон о експропријацији, као што сам већ имао част предложити Вам. иначе сопственицн — комшије школске — траже неправедне, баснословне суме за своја земљишта. , 1 о(5ре раднике на пољопривреди ја сам већ именовао у засебном акту а и у подацима. Овом пршшком тгонављам молбу да бп требало за пољопривреднике учитеље одређиваги и више награда. На овај би се начин одржало једно такво такмичење, такав користан рад, који би стварно користио не само ђацима, него и широј околпни, као што се то на по неким местима и сад прпмећава. Финансијско стање школа. Без мало све школе у округу кубуриле су а н сад кубуре без новаца. Сва моја заузимања да се исплаћивање школског приреза врши правилније и брже личила су на гурање Оизифовог камена. Има места где још нису плаћене школи ни две дванае€тине, а већ је прошло више од пола године. Док се суме предвиђене буџетима школским не осигурају на неки начин школама, дотле ће све да иде траљаво и успех у школама ће осетно страдати. Одвајајући школску касу од касе општинске п постављајући за нрву нарочитог благајника, законодавац је хтео да зајемчи боље оно што .је школино и да отклони сваку мешавину, која је увек била на штету школе. Али се ево закон не врши како ваља. Председници општина н управници пореских оделења мало показују воље, да нађу начина, како ће се овом злу стати на пут. Они на свеколика наваљивања чак указују на апсолутну немогућност, да се то поправи и доведе у ред. Међу тим ствар не стоји тако, нити у исправљању ове неправилности има тако великих тегоба. Главно је да се изврши законска одредба, да је буџет школски засебан буџет; да се засебно купи од чланова школске општпне и да њиме не рукује председник оиштине, већ одговорни рачунополагач — школски благајник. А да школска каса треба да је одвојена, да она не треба да нма никакве мешавпне са касом политичке општине, најглавнији разлог за то лежи у томе, гато политичка општина ннје то исто што и школска општина; што школску општину често пута чине села нз две, три општине, а бива чак и то, да једну школску општину чине села из два среза. Пошто су сада књиге општинске н пореске тако удешене, да школа нема тамо своје засебне рубрике, пошто се (по уверавању управника пореских одељења) школски буџет не може да купи од чланова школске општине по засебном списку, то је преко потребно, Господине Минисгре, да Вн изволите пздејствовати код Господина Мннистра Финанснја, I, да се школски буџет кунн одмах по одобрењу (у окружном школском одбору); II, да се у књпгама општинским и иореским стави и за школу рубрика из које ће благајници, а не председници, примати школски прирез према буџету и то месечно. — Општпне могу да живе и до одобреаа свога буџета, јер имају разне приходе, а школа, немајућн других прихода, приморана је да живн искључиво од овога буџета — од приреза, који ако се не одобрава и не купи до априла. нли маја месеца, онда је школа уназађена.