Просветни гласник

420

просветни гласник

Чланови ове укупне представе су сллчнн, то су линије, површпне. боје, тонови или гласови. Из ових се примера види, да се „лепо" може опазити само на сложеним представама. Л.епоту не опажамо, ако представгојо члан по члан из садржине дотичне представе, већ тек кад постанемо свесни одношаја свију чланова. 06 .1ИК. Ако св сродне аојединачне иредставе, н. пр. линије, боје, гонови, речи, иредставе у извесном иоложају, иостаје један облик. Обично код те речи мислимо на извесне предмете, на облик каквог дИста, какве слике, какве куће, какве градине. Али ми можемо ту реч да употребљавамо и у другим случајевпма. Акорд је облик од тонова (музички облик), цртеж је облик од линија (пластички облик), стих је облик од стопа (поетичкн облик). У свима овим облицима находимо лепоте; с тога се и називају естетичким облицима. .1еио и ружно. Нису сви облици лепи. Човечје тело може да буде и наказно и ружно; прпма, секунда и терца заједно не звуче лепо; црвену, плаву и жуту боју нерадо гледамо заједно; стих с једнаким стопама не слушамо с допадањем. Примећујемо, дакле, да облици могу да буду или лепи или ружни. «1ешш их називамо онда, ако нам се иредстава (очигледна иредстава) доиада, ако иосматрање облика изазива иријатно чуство; ружним иак, ако нам се не доиада, ако се радије окрепемо од нмх. У последњем случају примећујемо, да облику нешто недостаје, да тонови не звуче као милозвучна целина (хармониски), да се лшгаје, углови и површине не слажу (неправилан многоугао), да је каква елика непотпуна или онакажена. Оно, што појединим облицима у оваквим случајевима недостаје, називамо хармонија (позајмљено из тонске уметности). Тако може глава човекова да је ружна услед одвећ великих или крмељивих очију, услед сувише исналог или одвећ ниског чела, великог носа, широких уста и т. д. Растово дрво је рулгно, ако у гомили осталих сувише витко нарасте. Улица, која има одвећ. једнаке куће, не сматра се као лепа. Ако ово све скупимо, то находимо, да лепота облпка има свога основа у иотауности, разноликости, равномерности, кратко у хармонији појединнх чдапова представиних. Област лепога. Љубитељ коаа налазн лепоту у облику н покретима коња, други пак находе да су пси, мачке, тице, лентирови, цветови п дрвета лепи; други опет траже лепоту у планинским пределима или у приморским крајевима или на звезданом небу. Други пак, даље, проналазе лепоту у сликама и цртежима, у зиданим зградама, у песништву или у музици. * Из овога сазнајемо, да има две области лепоте и то: арирода и уметност са својим облицима. Измеђ разноликих облика природних има и таквих, који нису лепи; није лепо свако дрво, сваки цвет, сваки пре-