Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

141

Као кутикуларно диФеренцирање морамо сматрати и да је непокретна дршка у Ер181у11з-а као и спољни слој контракталне дршке у УогИсеШпа и Сагсћезша, које су врло еластичне. Услед ове еластичности могу да се покрену с места, погато се Муорћап-ска материја у унутрашњости саме дргаке у спиралу скупила. Иначе су љуштурице у инФузорија час меке, час чврсте и мембранозне. Неке се одликују и тиме, гато узимају у се страна тела, пешчана зрнца и т. д. Ове љугатурице налазимо у родова Уа§шсо1а, ТтМшшз и т. д. У 81еп1;ога налазе се такође у појединим случајевима. Чак су примећене и љуштурице, које су пробушене као сито у Б1с1уосу1'(;а и т. д. Сем свију ових диФеренција, налазимо у телу протозоа још и многе друге облике, којп су такође постали из протопласме. Тако овде спада н иачаста материја у КасИо1апа, која, као хпјалински слој, окружује протопласму, гато је ван чаурпце. И кроз њу пролазе псеудоподије радијарно, а пошто је ова материја прплично конзпстентна, то служи за потпору тела. У самој протопласми налазимо још и боја у облику фнних зрнаца или капљица, — нарочито су боје у Ро1у1ћа1аш1а-ма нагомилане у старијим коморицама, а у Ка<Мо1апа-ма у централној чаури. На и у екстракапсуларној протоиласмн налазимо врло често боја — иигмента, понајвише око саме чауре (Тћа1а8з1со11а пис1еа1а) или и даље од ње на периФерији. И у 1и1'изопа примећен је пигмент у некпм случајевима. На послетку овде спадају и безбојне или шарено обојене — уљне куглице и каиљице, које налазимо или у протопласмп централних чаурица. (у ВасПо1апа) или и ван њих. Ове капљице или куглице од уља по свој прилици да Фунгирају као хидростатични апарат, али су од вредности и са генетског гледишта; јер представљају продукте разних матерпја. Оне су (као год и остали индиФерентни сексерти, што их налазимо у галертној маси, и као год разноструке љуштуре и скелети) сведоџбе о томе, да је протопласма, из које су постале, живела и радила. У самој протопласмп може да се одлучи и одвоји течност за се, у гаупљинама које се зову Уасио1ае. Њих налазимо у великом броју у КћЈгоро(1а, услед чега протопласма добије спужваст облик. У НеНогоа су Уасио1ае правплно распоређеие у кортикалном слоју, а у КаЉо1апа се ређе налазе у нротопласми централне чаурице (Тћа11аз8о1атре), већ вигае ван ње, у протопласми, која пролази кроз галертни слој (Со1Шае и брћаегогое). Вакуоле изгледају кугластог облика и у њима има слаб раствор беланчевине. Својим бројем п обимом имају вакуоле знатан удео и у запреминп самог тела. У Тћа1азз1со11а налазимо их у више концентричних серија. У Вћ12оро<1а је обим вакуола под утицајем околне протопласме и с тога при контракцији протопласме ишчезну. Ова контракција наступа врло лагано. Тако исто постају вакуоле врло лагано. Пошто се у ВМ-