Просветни гласник

448

ПРОСВВТНП ГЛАСНИК

врсту световности или бар неутрализма религијског. Али на жалост, ови пришџши нису исказани јасно и категорички. Ништа није деФинитнвно утврђено, све је остављено дискусији. Бесилатност је само Факултативна, а обавезност није до краја изведена. 1874. год. од 100 деце, способне за шшму, бидо је 67 који су је редовно походшш; 1897. год. 81°/ 0 . У самом Лондону 145.000 деце походи школу врло неуредно а 100.000 не долази никако. Међутим, школски одбор потрошио је посдедње године близу 50.000 1]V. да би се закон извршио- Предлагана су два средства, да би похођење школе било боље: 1) да се повећа казна од 5 шил. на 1 1п 7 ., као у Шкотској, где је похођење најбоље и 2) ослобађање деце од школе у 13. год., ако покажу уверење да су тачно походила школу. Међутим од 1893. г. постоји закен, по коме ее делпмично нли потпуно ослобађање може.дати и после 11 год. Против овога води се одлучна борба, којој је циљ да се ослобађање спречп пре 15-те године. Али најгоре стоји са религијозном наставом. У приватним школама ваљало би или избацити вероисповедну наставу, или им одрећи субвенције, јер се многи родитељи, који не исповедају државну веру, жале на вероисноведни карактер ових школа.. С друге стране свештенство англиканско протествује против неутралитета у настави религијској у државним школамап тврди чак, да оне стварају скептицизам и атеизам и припомажу повећању дечјег криминалитета. И оно, као и противници вероисповедног школовања, жели један систем за све школе, али истиче као главну ствар: јавну контролу и вероисиоведну алминистрацију — а то ће рећи уништење школских одбора. II у самим школским одборима јавља се ова мисао, али не може да ухвати корена. У главноме, у Енглеској влада мишљење које је Чамберлен у једном свом говору изнео: 1) народна настава треба да је основана на општо.ј религиозној доктрини и 2) никаква секта не треба да врши надзор над школама и наставом. * * * Други је узрок сукоба у финансијском иитапу. Два су извора за издржавање обадве врсте школа: еубвенције од државе и оиштине, и прпрез — за државне, а поклонн — за приватне школе. Међутнм ове последње су у незгодном иоложају: број ученика од 1870. г. удвојио се, док је број прилога порастао тек са '/ 3 . 1 ) II отуд долази да у државним школама може да се потроши на јеДног ученика годишње око 16 &. више но у нриватним. С тога су у овим последњим школама лоши учитељи и администратори, са незнатним платама и великим бројем ученика. Тако на 115 ученика у овим школама долази један наставник, док у држав-

') Приватна номоћ била је 1870. г. 400.000 Ну. а 1896. г. 6-30.000 Ну. Међути.ч ирирези за државне школе пзносили су 1897. г. 5,000.000 Нт.