Просветни гласник

ПРЕДАВАЊА УПОЗНАБАЊЕ УЧЕНИКА ОА ЗЕМЉОПИОНОМ КАРТОМ УГЛЕДМО ПРЕДАВАЊЕ ') Т. РАДИВОЈЕВИТхА

Тему обухваћену горњим насловом поделио сам у четпри одељка, од којих сваки чини засебну делину према предмету, са којим се упознају ученици. У првом ћу одељку говорпти о карти и о њенин врстама; у другом ћу упознати ученике са размером и размерником; у трећем ћу нм показати, како се на картама представља земљина површина; а у четвртом ћу им објаснити мрежу математичких линија (подневака и упоредника) и упутићу их, како се могу оријентовати на картама. Предавање ћу почети глобом, који је ученицима познат још из I разреда, а завршићу атласом т. ј. уређеном збирком земљописних карата. Где год се која ствар буде ослањала на ученпчко знање, нли се буде дала из њега извести, употребићу дијалошки облик предавања, у противном случају пзлагаћу садржину монолошки. За ово ћу предавање спремити: глоб, два шестара (један мали за карте, а други велики за таблу), врстар подељен у милиметре, планиглоб, Меркаторову Еарту, Физичку карту Европе од Киперта, Европски Оријент од бечког војног геограФског института, карту Балканског Полуострва од Манојловића, карту Србије у размеру 1: 300.000 (јер се са ње изучава наша отаџбина не само у основним него и у већини средњих школа), карту Србије и Црне Горе од др. Ј. Цвијића и Уо1кз АИаз. I Карта и н,ене врсте Изнећу пред ученике глоб, па ћу их питати, да ли још памте, како се зове? (Глоб). Шта је глоб? Кажи мн ти! Па на шта лпчи? (На лопту).

Ово је цредавање држаио прпдиком иодагања цроФесорског пспита, 8. децелбра 1899. године, у II разреду »Гпмиазије Вука СтеФ. Карадпћа«.