Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

УЗ ПЕСМУ „ЈОВАН И ДИВСКИ СТАРЈЕШИНА" ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ

Објашњавање слнчности појединих мотива у усменој народној књижевности иозајмицом, ма да није тако давнашње, ипак је успело, да у многим случајевима распе доста светлости на постанак неких. ређих мотива п на јаку сличност у делима усмене књилсевности код два са свим несродна народа. Присталице старије школе туђили се с понетка те новине, али се многи постепено уверавали, да је натегнуто објашњење позивати се увек на заједничко индоевропско живовање и оправдавати сваку сличност памћењем те заједнипе. Међународна пак позајмица лакше и ириродније оправдава овакве случајеве, с тога је за релативно кратко време могла много ураднти; наравно, позивајући се на то позајмљивање, треба увек показати, како су и геограФске и исторнске прилике биле такве, да је оно било могуЛно. И наша усмена књижевност препуна је необичних мотива, који баш својом необичношћу најјасније показују, да им изворе треба потражити мало даље од српског живља. У тим делима не чине много српска имена, ни уплетање српских обичаја. Туђа грађа, већ примљена, неће, без сумње. остати непромењена: ако ништа друго, промениће рухо. Па ипак, под тим рухом вештијим испитиваоцима неће бити сувише тешко да пронађу туђинку. За овај кратки увод дала мн је прилике једиа српска народна песма. То је Јован и дивски старјешина. Хтео бих, да се њом мало позабавим, да, колико толико, донринесем познавању њене историје, или да бар укажем њену ранију постојбину, одакле је к нама дошла. Има у њој нешто што је издваја из чистих српских песама. Необична је тема, да онако бездушна мати ради о глави свога јединог сина; да га излаже онаквим опасностима, не би ли, по смртп његовој, била слободна, да се преда грешној љубави; најзад, није најобичнији ни пут, којим се Јован спасава свих поменутих замака. Чиста српска иоезија