Просветни гласник

хроника

СгиЂег (Беч), О-егзег (Цирих), Огог&ап (Ерлангем), в-геепМИ (Лондон), ХшсМое/ - (ХелзингФор), МпЛегпапп (Минхен), 31Тад-^е/^1ег (Штонхолм), Мооге (Чикаго), ТгЊотапЛгИгку (Харков), УоИега (Турин), 2еи1ћеп (Копенхаген). За тим су изабрати секретари конгреса, председниди и секретари појединих секција. Секцијама су била одређена о»а поља: I. секција Аритметика и Адгебра. II. „ Анализа. III. „ Геометрија. IV. „ Механика. V. „ БиблиограФИЈа и историја. VI. „ Настава и методи. Председник је после овога објаснио циљ конгреса, па је представио званичне представнике. (СгиЈзег-а и Рп§ег-а које беше нослада аустријска влада). По свршетку Формалитета при отвараљу конгреса, држали су предавања М. СапГог и УоИега. Секције су радиле у сорбониним амФитеатрима Саиску и 1,еуеггГег (велике слушаонице на Сорбони — амФПтеатри — носе имена славних људи, већином учитеља тог завода) од 20—23 августа. 11. августа била је пленарна, у исто време последња седница конгреса у амфитеатру Ришелијевом. Најпре је ТаГзап^ прочитао честитку почасном председнику која је примљена општим одобравањем, затим је председник изнео на гласање предлог о месту за трећи конгрес. Скуп је једногласно решио, да се овласти Уједињење Немачких Математичара, да оно спремп све што треба за трећи конгрес и да га сазове за почетак или крај великих Ферија 1904. године у Баден-Бадену, или у којој другој немачкој варогаи. Приликом овом објавио је председник, да су талијанска влада и универзитети изјавили жељу, да четврти конгрес буде у Риму. После овог држао је Митаг-ДеФлер историјско а Поанкаре филозофско предавање н затпм је конгрес закључен. На конгресу участвовала су 254 члана, од ових било је из Француске 94, Немачке 29, Америке 22, Зталије 21, Енглеске 15, Русије 13, Белгије 10, Данске 7, Аустрије 7, Шведске 7, Швајцарске 7, Румуније 4, Иортугалске 3, Шпаније 3, Алжира 2, Сардиније 2, Србије 2, Грчке, Јапана, .Гуксенбурга, Норвешке, Турске и Мађарске по 1. И ако је на конгресу у Цириху донесен закључак, да се предавања могу држати на немачком, Француском, енглеском и италијанском језику, нпак су се већина предавача служили Француским језпком. Било је само неколико предавања на енглеском п једно на немачком језику.