Просветни гласник

БЕЛВШКБ

647

— У приватиим школама беше само 16.277 ученика. — У вишим средњим школама било је 22.507 ученика. Издаци за све школе изнели су 1898. г. 43,587.000 динара, дакле 14,9 дин. на једнога становника, јер Швајцарска је имала тада 2,917.749 становника. На саме основне школе издато је нреко 28 милиона динара. Б.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Прва КонФеренција Надзорника Народних Школа. — Од како је Законом о Народним Школама уведен сталан надзор и од како су иостављени школски Надзорници није држан ни један заједнички састанак надзорнички. Због тога је и могло, а и морало бити разаоликости у раду Надзорника, а и неједнаке примене Закона о Народним школама. Г. Министар просвете желећи да ту разноликост у примењивању Закона сведе на најмању меру, позвао је све Надзорнике на конференцију која је одржана 14, 15 и 16 октобра у Београду. Конференцију је отворио г. Министар, а. даљим радом на њој руководио је г. Лука Лазаревић рефереват за основну наставу. Ми ћемо у идућим бројевима донети опширнији извештај о раду ове конференције, а за сада само саопштавамо Дневни ред којим се конференција занимала. 1. Грађанска и Девојачка Школа: а, има ли земљишта за ове школе? б, јесу ли наставни планови и програми удешени да ^дговарају потреби? в, имају ли садашњи наставннци потребне спреме за рад у тим школама? допуњују ли своје знање? г, у каквом ће односу бити надзорник према управитељу Грађанске Школе ?. д, је ли похођење ових пгкола обавезно за оне који се упишу у почетку школ. године ?

2. Продужна Школа: а, отварају ли се ове школе где год пма могућности за њих ? б, раде ли наставници с вољом у њима ? в, оиажа ли се успех од тих школа ? г, треба ли за све крајеве одредити дане и време раду у овим школама? д, шта треба чинпти, да би рад био интензивнији, успех бољи? 3. Начин ирегледа учитељскога рада : а, колико иута Надзорник треба да обиђе школу ? б, на шта ваља да обрати најјачу пажњу при прегледу ? в, на који начин Надзорник исправља погрешке наставникове у школском радУ? 4. Критеријум за оцењивање учитеља: а, ваља ли узимати у обзир при оцењивању, још што осии постигнутога успеха и начина рада (број разреда и ученика, похођење школе, време кој е ј е наставник провео на раду, друге нрилике које су могле штетно утицати на рад)? б, у коликој мери треба да утиче на давање оцене рад учнтељев у школ. градини, на другим привредним и корисним пословима? 5. Састав школских оаштина: а, има ли села која не улазе ни у једну школску општину? 6. шта треба радити да се велике школ. општине поделе и тим се постигне подизање нових школских зграда ? в, могу ли се одржати интерпати по сеоским школама. б. Прикупљање школског ариреза. а, је ли корисније да се школски прирез предаје непосредно тколским благајницама ? б, има ли сметње да учптељ буде благајник ? в, где ће учптељи да примају цлату?