Просветни гласник

544

ПРОСВЕТНП ГЛАОНИВ

Настава је у свима предметима вршена саобразно са новнм иаставним ирограмом и ностигнут је, у опште узевшн, потпуно задовољавајући успех, као што се и могло очекиватп од учитеља, награђенпх овако добрим и питомим местима, као пгго су већином места у овом округу. Састајући се чешће са учитељима на школским и меснам већима свагда сам настојао, да им што јасннје представим крајњу сврху и основии задатак основне наставе и упућивао сам их, да небитно и споредно у настави знају разликовати од битног и главног. Поновно сам им наглашавао, да свагда, при сваком свом раду са ученицима, као звезду водиљу имају пред очима ту чињеницу. да основна пгаола није школа стручног и научног образовања, није место, где се стиче иозпање научних чињеница — но гикола осуманог, иросветљеног, иравог огришЛанског т. ј. човекољубивог живота, те сам их молио, да наставу евих нредмета тако удешагају, да би ученици познали, заволели и усво.јили што више оних врлина, које човека чине украсом створења Божјег. Као јако помоћно средство у том веома важном раду, помињао сам им наставу Науке Хришћанске и Српског језика, те сам им, у духу новог наставног програма, препоручивао, да нм настава српског језака не буде настава сухопарннх н од дечје душе прекомерно удаљенпх, граматичких Форми, но да часове, намењене том предмету употребе за буђење племенитих, човечних осећања. При крају године, вршећи завршни преглед усиеха ученичког, пратио сам, колико ме је који наставник у томе послушао, и са задовољством сам опазпо, да је код једног дела наставника овакав начин рада донео леппх резултата. Не могу, а да на овом месту не истакнем наставницу IV разр. крагујевачке жен. школе, г-ђцу Босиљку ЈовановиКеву, чија овогодишња настава српског језика (извођена у горе наведеном иравцу) г надмаша све, што је ове године у наставп тог предмета урађено у овом округу. Искрено је препоручујем г. Мпнистру за награду и одликовање-

Следујући прописима Упутства за надзор школа, трудио сам се г да, норед вршења своје надзорничке дужности, пратим и сувремеиу недагошку литературу на страни. Мотрећи на рад сувремених немачких недагога, уочио сам, да се тамо, кад је реч о основној настави, врло велика пажња. ноклања настави религнје, тумачењу Христове Науке. Охрабрен тиме, ја сам на сваком кораку препоручивао наставницима, да тај предмет обделавају што пажљивнје и што ткреније и саветовао сам им, да у случају слободна времена и сами бирају згодне приче из Св. Писма, те да и осим Програма, који је, по речима г. Министра, само кратак путоказ, причају деци опо, што би у душн дечјој могло развијати религиозно-наравствену клицу, која изгледа да је страшно занемарена, скоро убијена у савременом нашем друштву.

Како сам још из ранијег времена, а нарочито ове школ. године. опазио, да се један неоцењено важан предмет основне школе, светско и црквено иевање, врло бедно, скоро никако не обделава, опомињао сам наставнике, да се неуморно паште, да се што пре спреме за наставу