Просветни гласник

КОВЧЕЖПЋ

839

општину, па да се једно место најпогодније за отварање Продужне Школе избере, и да се отвори једна, а деца из целе политичке општине да походе ту Продужву Школу. У овоме нема бојазни, што ће деца више путовати, јер ће то бити одраслији, разуме се, који су свршили четири разреда Основне Школе. Овај начин, мислим, да би био и најбољи, јер би лакше цела политичка општина издржала све трошкове за једну Продужну Школу, но кад би то чинила свака општина или село на по се. 2). Да би још јевтиније стајало и државу и општине, могло би се у свакоме срезу одредити средиита места (центри), па да деца из свих села око тога средишног места, — само да не буду удаљенија од 2 сахата, — походе једну Нродужну Школу. Ту школу да издржавају сва села, која тпаљу децу у њу. Где ће бпти које средишно место да одређује сам Школ ки Надзорнпк, према месним приликама, а у договору с окружним економом. Само би требало да имају у виду, да се за средишна места првенствено узимају села у којима се и правилније говори, ради бољег обучавања у језику мешавином. А ево како би се распоредила та средпшна места у срезу бољевачком, у коме има скоро 50 учнтеља. а). Луково (села: Дуково, Мирово, Јабланица и Криви Вир); ' б). Бољевац (села: Бољевац, Мали Извор, Добрујевац, Добро Поље и Валакоње); в). Лаеово (села: Дасово и Бачевнца); г). Плапиница (села: Планнница, Врбовац и Оснић); д). Подгорац (села: Подгорац и Боговина); ђ). Злот (село: Злот); е). Сумраковац (села: Сумраковац и Шарбановац). На овај начин било би само 7 Продужпнх Школа у бољевачком срезу. Бпло да је Продужна Школа у гаколској, пли политичкој онштини, илп у средишноме месту, треба да подлеже, на предњи начин створене, и Министарству Просвете и Црквених Послова и Министарству Привреде, на да надзорннци школски воде бригу за научне предмете и вештине с педагошког гледишта, а окружни економи да воде бригу с привредног гледишта и да упоредо раде на том пољу. Угледна добарца Продужних Школа, изгледала би као неки трећи степен расадника, ито: I степен, ,Пољопргвредна Станпца"; II степен, „Срески Расадник"; а III степен, „Угледно Добарце Продужне Школе". Унапред сам већ поменуо да Продужне Школе ваља отварати са нарочитим учитељима, који ће радитп само у Продужним Школама. А учитељ, који буде радио само у тој гаколи, имао би и више времена и воље да подешава своја предавања и рад, те да се бољи успех и покаже, а с тим и донесе корист онима, за које се и отварају. Учитељи пак, којн имају своја одељења и отварају Продужне Школе па у њима