Просветни гласник

б е л е iii к е

413

После његовс смрти остала сј г два његова велика посла недовршена и то: пројеит за барутапу бездимног барута за нове напге пушко репетирке и иројект једне радионице за израду муниције за исту пушку. Од самоеталпих конструктнвних радова и проналазака поред већ споменутих машина за чаурницу ваља сиоменути и једпу нову турбнну. Цртеж њен био је изложеи у српском павиљону, на париској светској изложби прошле годпне. Селесковић је 1889 године почео у Крагујевцу да издаје и уређује технички лист, који је после кратког времена прешао у својину Удружења сриских инжињера и архитекта. И сама установа тога друпггва има маого њому да благодари; јер га је он са неколико својих пријатеља и другова основао и подигао. Дуго годпна био је иотпредседник овог Удружења, а прошле године и председник. Кад је у 1892 год. установљена управа грађевинског одељка општине београдске< Селесковић је био први унравник, вршсћи у исто доба и дужност управника водовода. У тој дужносш остао је свега две године. За ово кратко вре.че извршени су у Београду миоги радови његовом енергнјом и заузимањем. 1 јануара 1895 год. иостављен је за проФесора Ве.шке НГколе и предавао јо науку о машинама са конструкцпјом, механичку технологију и греја.!»е са ветрењем. Његову ће смрт механичко - тсхнички одсек на Великој Школи највише осетити; јер је на њему Селесковић највшпс радио и урадио. Наставници са толиком и тако многостручном спремом реткн су и код великих народа, а то ли код нас. Неће бити излишно да овде укратко напоменемо н ток њоговог учења. Нот разреда реалке свршио је у БОограДу у 1872 години, за тим је отишао на ннжу машинско-техничиу школу у Франкенборг у Саксонсвој, где је остао сво до 1876 године. Од 1877 до 1880 год. учно је на политехници Карлсрушкој (у Баденској), где је у 1880 год. положио и дипломски испит. Кратко време после тога радио је код Лоренца у Карлсруу, чија је Фабрика муниције у то доба била најчувенија у Немачкој. Од овога доба и почиње његов рад на војно-техничкој струци за коју се може казати, да је у Селесковићу нзгубила свога најбољег стручњака. Ма да је толико радио и урадио, Селесковнћ јо био вазда врло скроман и повучен, те се мало и зна о његовим радовима код шире публике. Његова је скромност била тако велика, да је увек избегавао положаје старешина и управл>ача, био задовољан и онда кад је радио под окриљем старешина, који су од њега пмалп и мање знања и мањо ауторитета. Бно је скроман и у својим познанствима и нрнј атељствима јер их је имао мало. Ходећи своме послу и од посла ишао је погнутом главом и нсприметно. Има много важних људи који испуњавају свет цигло својим претензијама п својом личношћу. Селесковић га је испуњавао својнм радом, својом вредноћом, скромношћу, озбиљношћу и својом добротом. Овакав редак човек трсба да послужи за пример свакоме, а нарочито нашој младежп, којој остаје тошка и озбиљна задаћа да много и много уради и привреди отаџбини, мирно, озбиљно и савесно. Тело покојниково преносено је из Крагујевца у Београд 27 јануара и истога дана сахрањено па новом гробљу уз велико саучошће иријатеља и поштовалаца. Нека му остане вечитн номон мођу нама. 16 Фебруара 1901 год. Светозар Зорић, Београд. цроф. тл. школе. просветни гдасник, i књ. 3. св. 1901. 28