Просветни гласник

НАУКА II НАОТАВА

513

правида у Туромановој синтакси, онда би била велика лразнина, јер се у латинских иисаца на.1азе баш примери, за које вреди правило из тога параграФа. Ето сродан тај пример има и Ливије, који више припада класичном него доцнијем времену. С тога није пудо, што то правило и тај пример има п СајФерт и остали граматитари. Што г. Дазић тражи од Туромана да тај параграФ (142) обради „јасније и то по фнлософским списнма Цицероновнм," то остављамо г. Лазићу, да он то изврши у својој евентуалној латинској синтакси. Појединнм својим захтевима збуњује нас г. Лазић. Ето у § 142. место ,,едо е1 Сгоего теиз уаЈетиз," што је сасвим на свом месту, тражи г. Лазић „е^о е! Скего позГег уа1ети8." И Сајфертова граматика има тај исти пример после толико издања и оцена о њој. За тим наставља г. Лазић: „§ 155 (1. Нос гезропЛе — боље би било а<1 ћос." Није боље ас! ћос гезроиДе од ћос гевропс1е, већ је и једно н друго добро. Пример Туроманов налази се у Р1аи(. Мегс. 185. Тгос, с^иос! 1е т!егго§о, гезропИе. На тој истој страни при дну каже г. Лазић: „§ 156 Додај и уае с. Ва1. Л г ае уЈсИв!" Л г ае укИз није унео Туроман у синтаксу без сумње с тога, што се то иодудара потиуно са српским језиком. Кад ђак нађе уае ујсИз , па то преведе „тешко побеђенима" или кад наше „тешко побеђенима" преведе на латински језик, па уз уае употреби датив, онда није погрешио. Одмах за тим додаје г. Лазић: „§ 159. прим. 1. треба да гласи: Употребљавају се као супстантива са посесивном заменицом илн са Сепеиуот." Нап. 1. тога. параграФа је и кратка и јасна, јер се из примера лепо види да супстантивована адјектива стоје са посесивним прономеном или генитивом кога супстантива. Свакако је Туроман ово урадио по овом правилу: Еопјшш Лег рег ргаесер1а, ћгеуе е( еШсах рег ехетр1а. На страни 609. и 610. стоји н ово: „§ 155 е<1осеге са два акузатива ретко се налазе код класичних писаца." Тај је глагол унео у граматику и Сајферт, а и други, а то је добро урађено, јер тај глагол налазимо у 8а11. Са1. 16, 1: 8ес1 ГжепМет, С[иат, и1 зирга (Ихтиз, Мехега!, тиШз тосИз та1а /астога едосећа^. 8а11. т ТиШит 4, 7: ^иет Мтегуа оттз агИз еЛосии. На страни 610. има г. Лазић ово: „§ 159 АсИесИуа ргоргшз, сотши3113 н засег долази под Сеп.; а у примедби 3 требало је рећи каква је разлика између СепеИуа и Ба11Уа уз асИесИуа зтШз и сИззлшИз." Што г. Ла-зић тражи да асНесИуа ргоргшз, сотпшгиз и засег дођу под §епК:., то отиада с тога, што су то адјектива, која стоје и са генитивом и са дативом и њих треба одвајати од релативних адјектива, што стоје само са генитивом (објективним или ^еп. ге1а1гошз). Како уз адјектива 311111113 и (ИвзшиИз стојн и геннтнв п датив више пута без разлике, то је у примерима у § 159. прим. 3. истакнуто само то, да уз та адјектива обично долази геиитив персоналних заменица. И опет замера г. Лазић: „160 Додај и шуШео, а поред ниШ пт<1е1;иг могло се рећи да се каже и ш шунИа вит или тУ1(Иат ћаћео." Да је пт<1еге унесено у § 160. међу глаголе рагсо, з1и(1ео, теЛеог е(с., онда би тек €ила погрешка. Г. Лазића је преварило то, што глагол Нтс1еге Немци уносе у синтаксу међу глаголе рагсо, з!и(1ео е!с., па мнсли да треба да стоји са тим глаголима н у латинској синтакси за нас. Немци тако морај у радити, ј ер се 1пу1(1еге иреводи у њих транзитивно са ћепеМеп 1тс1п. У нас се игуШеге преводи оиет ннтранзитивно и с тога тај глагол долази под § 158. 2 као инчранзитиван. У трећем издању своје синтаксе има Туроман тај глагол под §

35*