Просветни гласник
у ј-;-НШШО
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
СЛУЖВЖНИ лист ш
МИНИОТАРОТБА ПРООВЕТЕ И ЦРКБЕНИХ П00Л0ВА ГОД. XXII АПРИ.Л 1901. БРОЈ 4. СЛУЖБЕНИ ДЕО
Народу Српеком
У Мојој прокламацији од 9. маја 1894 год. Ја сам заложио Моме Народу Своју Краљевску реч, да ћу, кад се прилике у земљи буду сталожиле, на основу стеченога искуства, дати Србији нови Устав. Прокламацијом, којом сам објавио Своју женидбу Народу Српском, Ја сам дао израза Својим осећајима, да ће Ми ерећа Моја, заснована тим чином, дати нове снаге, да се посветим добру и напретку миле нам Отаџбине. Народ је српски тада као и увек Мене разумео, окружив Ме оном традиционалном љубављу и верношћу, која га је увек у свим великим тренуцима покретала да се сакупи око Обреновића, Мојих предака, дајући и у тој прилици доказа своје политичке зрелости, својег правилног разумевања правих потреба и правих интереса земаљских. И то Ми је дало уверења, да је дошло доба кад могу, Богу хвала, искупити Своју Краљевску реч, одговорити очекивањима и надањима народним, дајући Србији у споразуму с најугледнијим политичким људима из народа — нов Устав. Уставом од године 1888. законодавна је власт захватала у круг извршне власти и спречавала слободу њенога кретања. Уставом од године 1869. извршној је власти дата толика превласт, да Народном Представништву није остао довољан утицај на ток послова државних. Моја је одлучна воља, да нови Устав одржи правилан однос између законодавне и извршне власти, те да тако зајемчи нашој Отаџбини просветни тласник, I кн>. 4 ов., 1900. 29