Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

489

погледом, као атлета и борца; и не могу да га забораве. — Ведики интернати по континенту њима чине утисак тамница, манаетира иди касарии — са својим становницима затвореним и надзираваним, малокрвним и поквареним. То су најпогоднија земљишта за морадне заразе. Има гимназијске тр} г дежи, као што је има и у бодницама. Они жеде за своју децу слободан иородипан живот у пољу, као што га воде деца у понеким риШс зеЋооЈз у Енглеској. Они веде: ,У нашим шкодама негује се навика покорности и задња мисао побуне". Има их који држе да живот у гимназијама, такав какав је често је здравији од живота у породици и развија драгоцене особине правице и солидарности. Најзад оне не допуштају, као што многи ласно признају,. да су васпитање и обука две са свим различне ствари. „Обука је васпитање, н,оме се може умртвити дух и направити послушпа машина." Шкода се не може занимати васпитањем ако се под тим разуме понашање у друштву; то васпитање добија се у породици и у опхођењу са светом. Ади свака школска настава треба да оспособи да се мисли оддучно, слободно и узвишено. Ма какво да је његово понашање човек на тај начин јесте васпитан човек, прави центлмен, и вероватно је да ће његова моралност бити виша, јер много моралних кривица долазе са погрешног суђења. Стара је девиза одлична: „образовати дух и срце"; ади једини начин да се образу.је „срце" остаје школи да дете научи да добро мисди. Остаје још тело, о коме се негдашња настава мало бринула. Је ли Данашња настава удешена тако да окрепи тедо и опдемени мисао? Тело се у Европи негује само у касарнама војпичком гимнастиком; код Енглеза укус за спорт прелази у манију; једино у Нбрвешко.ј ручни рад, највиши облик физичког вежбања, постао је (Факултативна) дисциплина средњих школа. А дух? „Задатак је школи, вели БеаШез , да образује духове разборите, који имају храбрости да суде". Да Бог да, да буде тако! Деца ваистину „лепо васпитана'" јесу она која су провела више времена у интимној интедектуалној и моралној дружби са одличним наставницима, који су били способни да обуку иретворе у васпитање и достојни да буду живи пример. — Ио томе једно од важних питања за решење средње наставе јесте питање наставничког особља. Ирво, нема васпитања без интимности. У неким земљама проФесори су деци правн туђинци, а кад-кад непријатељи: администрација заузима директора; проФесори иду у разред као чиновник у канцеларију. Другојаче је у Немачкој. Тамо је директору част да буде кодега проФесора; и да не би изгубио додир са децом он предаје и сам; проФесори нроводе већи део времена у заводу, Фамидијарни су са децом. Овоме има да се захвали, • више него наставним предметима (Еећг81;ов'), за успех показан у Немачкој. У Енглеској учитељ „ Шог " ручава заједно са децом и игра се с њима.