Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

493

изабрао је Капелу (а — Аиг%ае) у констедадији Кочијаша. Даље, иоставивши одиос између ове звезде и дотичне пданете — што је било врдо лако — он је, на основу нађеног односа између Сунца и звезде, израчунао и однос који постоји између светлости Сунца и планете. Односи између Сунчеве и п./1анетске: светлости редуковани су на т. з. средњу опозицију. То је такав подожај, у коме се Земља налази у правој динији између Сунца и Месеца, а то је све редуковано на средњем одстојању Земље од Сунца. Из овога се одмах може видети и то, да се по овој методи не могу испцтивати оне пданете: које никада не долазе у подожај опозиције, а такве су доље пданете: Меркур и Венера. — Да иређемо сада и на поједине резултате за оне планете, код којих су ови односи израчунати. Сунце и Меоец. По ирвој методи на основу посматрања израчунат је логаритам 1.1502, који представља средњу сјајност Сунчеву. При нзрачунавању овога догаритма ослабљивана је светлост Сунчева у инструменту помоћу прозрачних сивих стакала, чија је апсорпциона моћ (А) тачно позната. Догаритам за ову вредност апсорпције (А) износи 1.8127. При мерењу пак Месечеве светлости умањаван је сјај аетролејског иламена, опет помоћу тих истих стакала. Вредност логаритма за средњу Месечеву сјајност израчуната је на 8.9846. Из ових података сада израчунат је однос између средње Сунчеве и средње Месечеве сјајности. Да би сам рад био простији, увек се њихова сјајност редукује на исти квантитет светлости вештачког светлосног извора. То се иостиже на тај начин, што се величина 1о§ А одузима од вредности логаритма за средњу Месечеву сјајност, а додаје се вредности логаритма за средњу Сунчану Сјајност. Зашто се овако ради, јасно је већ и из самог начина, којим су ове средње вредности добивене. —- Нека нам у следећем: 1о§ (/ и 1о§ (]', иредстављају ове средње вредности за Сунчеву и Месечеву сјајност, а 1о§- (ј и 1о§ ц редуковане вредности њихове сјајности на јединице квантитета вештачког светлосног извора. На осиову свих ових података и ознака, средња количина светлости Сунца према Месецу израчунава се на следећи начин: 1. Сунце. 2. Месец. 1о§ 0,' = 1.1502 1о§ (ј 1 = 8.9846 + 1о§ А = 1.8127 — 1о| А = — 1.8127 1о§' У = 2.9629 1о§ (ј = 7.1719 Одност Сунчеве према Месечевој сјајцости представљен је у: \о" ^ = 5.7910 <1 Кад се нађе вредност овог логаритма биће: 1ое; — = 618000 и даље: <1