Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

499

Однос између сјајности Сунца према некој планети у опозици.ји јесте: 0 3 8Ш 2 Гј

С| 2 (1 8111- <Т 81П" Гј'

:Р; одавде:

_ 3 6П1 2 Тј 2Р . зт 2 а зт 2 гј ' Овај израз преставља нам вредносг иривидног албеда планете, према постављеним условима. Ако означимо ираво адбедо ове пданете са ■онда ћемо за његову вредност имати израз: , _ 3 X 8Ш г V 2Р 8П1 2 < Т 8Ш 2 Гј' где « иреставља број, који увек мора бити већи од јединице. За пданету, која има бреговиту површину, а чији је елевациони угао (I, а нри том нема приметне атмосФере, * има вредност:

8111 -ј- { п — Р) 008 Ако најзад ставимо да је: 3 8Ш 2 Тј

2 81П 2 <Г 3111 2 а знајући изразе:

= Р>

1 3 8111 -Гј , _ * 3 8111 2 ГЈ ** Р 2 81П 2 СГ 8Ш 2 Тј 1 11 ** Р 2 8№ 2 <Г 81П 2 Тј х

имаћемо:

за привидно албедо: ц =

1 Р Т • Р = -р"

х Х\) , право „ = - р- . р = у т. ј. 1од (I = 1од р — 1од Т 1од џ, 1 — 1од хр — 1од Р. Иомоћу ових Формуда можемо сада израчунати иривидно и ираво а*%бедо Месечеве иовршине. 0 њему знамо, да нема никаквог трага од привидне атмосФере и да средњи елевациоии угао његових брегова износи 52°. За ведичину р мора бити нознато: ц, тј' и <г, чије нам је значење познато из ранијих ознака. Од њих знамо, да је: 4 = 16" 0" <7= 15' 32" Да би се израчунада и кодичина ц' (привидни Сунчев подупречник посматран са Месеца, када се исти находи на средњем одстојању од Земље а у исто време и у опозицији са Сунцем), треба да је позната